Istraživanje pod vođstvom nemačkog profesora Hansa-Ulriha Vithena iz Drezdena jedno je od najopsežnijoh na tu temu. Obuhvatilo je svih 27 zemalja Evropske unije, kao i Švajcarsku, Norvešku i Island, sa ukupno 514 miliona ljudi.
U većini slučajeva, kako se navodi, lečenje se započinje prekasno, a terapija često ne zadovoljava ni minimalne medicinske standarde. Više nego svaki treći građanin Evrope barem jednom godišnje ode kod lekara zbog psihičkih ili neuroloških smetnji.
Profesor Vithen je, kako prenose nemački mediji, naveo da studija protivreči uvreženom uverenju da su psihičke i neurološke tegobe “patnje pojedinaca”.
U navedenoj grupi oboljenja najčešće su fobije (14 odsto građana), sedam odsto Evropljana pati od nesanice, skoro po isto toliko ljudi od depresije i psihosomatskih poremećaja.
Četiri odsto pati od alkoholizma i bolesti zavisnosti, a oko pet procenata dece ima sindrom nedostatka koncentracije ili hiperaktivnosti. Oko jedan odsto ljudi u dobi između 60 i 65 godina ima demenciju, među starima preko 85 godina i do 30 odsto.
Bolesti zavisnosti češće su kod muškaraca, dok je kod žena više onih koje imaju depresije, fobije i smetnje koje se ispoljavaju kroz poremećaje u ishrani. Jedan od uzroka autori studije vide u korenitim društvenim promenama do kojih je došlo proteklih decenija, a koje su praćene i izmenjenom ulogom žena.
Tako je kod žena koje su zaposlene i imaju decu rizik da će imati fobije ili depresije višestruko veći nego kod muškaraca u istoj životnoj situaciji. Naprotiv, kod zaposlenih muškaraca učestalost ovih smetnji se sa zasnivanjem porodice smanjuje.
Sa izuzetkom demencije, učestalost psihičkih i neuroloških oboljenja nije se povećala od 2005. godine, jedan je od utešnih zaključaka studije.