“Nećemo ponovo uzeti oružje, duboko smo ubeđeni da danas postoje bolji načini borbe”, rekao je juče Londono, čiji je ratni nadimak bio Timošenko, na jednoj komemoraciji u Bogoti.
Sporazum je potpisan 26. novembra 2016, posle četiri godine pregovora na Kubi, i doveo je do transformacije FARK u političku partiju, okončavši tako pola veka gerilske borbe te marksističke grupe. Tokom rata je poginulo, nestalo ili raseljeno više stotina hiljada ljudi.
Oko 7.000 muškaraca i žena je 2017. odložilo oružje.
Londono, sada lider partije Zajedničke alternativne revolucionarne snage čiji akronim je takođe FARK, rekao je da su “i Kolumbija i međunarodna zajednica svedoci teškoća s kojima se svakog momenta suočava” ta partija.
On je posebno naveo ubistva nekadašnjih boraca, više od 80 za dve godine. “Nažalost, ova godišnjica je pokvarena žalošću u svimnašim sektorima”, rekao je Londono.
Nekadašnji gerilski vođa je izrazio žaljenje i zbog toga što je “skoro 500” gerilaca i dalje u zatvoru uprkos amnestiji, kao i zbog hapšenja u aprilu Hesusa Santriča, bivšeg pregovarača o miru optuženog za trgovinu drogom čije izručenje traže SAD.
Mirovni sporazum predviđa reforme na selu koje još nisu sprovedene i pravosudni sistem koji garantuje istinu, pravdu i odštetu za žrtve.
Desničarska vlada kolumbijskog predsednika Ivana Dukea je takođe obećala izmene sporazuma što je takođe izazvalo probleme.