Evropski parlament je nadležan da odluči hoće li Akta – koju su u januaru u Tokiju potpisale 22 zemlje Evropske unije – stupiti na snagu na njenoj teritoriji. Protiv sporazuma, donetog bez dovoljnog upliva javnosti, izbile su demonstracije širom kontinenta, a devet zemalja EU je ili zamrznulo ratifikaciju ili odložilo potpisivanje.
Poslanica u Evropskom parlamentu i izvestilac u senci Zelenih za Aktu Amelija Andersdoter potvrdila je agenciji Beta da kontroverzni sporazum ostaje u Parlamentu, to jest da nikada nije ni otišao pred Evropski sud pravde.
Suočena sa protestima, Evropska komisija je u februaru saopštila da će uputiti Aktu Evropskom sudu pravde kako bi se raščistilo da li je sporazum u skladu sa pravom EU. Slična inicijativa se zatim pojavila i u Evropskom parlamentu, koji je dobio peticiju sa više od dva miliona potpisa da se sporazum odbaci zbog kršenja ljudskih prava.
Međutim, članovi parlamentarnog komiteta za međunarodnu trgovinu su na burnoj sednici 27. marta, većinom od 21:5, odbacili inicijativu za slanje sporazuma na Sud. Među njima su bili predstavnici kako onih evropskih partija koje su protiv Akta tako i onih koje ga podržavaju.
Koordinator Evropske narodne partije (EPP) Danijel Kaspari je objasnio da su poslanici narodnjaka glasali protiv upućivanja na Sud “jer za to trenutno nema potrebe” pošto će to Evropska komisija, na osnovu pokazanih namera, ionako da učini.
Prema njegovim rečima, želja je da se Evropskom parlamentu omogući da bude “fleksibilniji”, kako bi kroz političku diskusiju procenio “da li je Akta pravo sredstvo za rešavanje problema za čije je rešavanje napravljena – bez stvaranja novih problema”.
“Ako Parlament uputi Aktu na sud, onda neće više moći da glasa o njoj”, rekao je Kaspari, s obzirom da se procenjuje da će sudu biti potrebno skoro dve godine da donese odluku.
Kako piše „Intelektual properti voč“, grupa nevladinih organizacija poput Lekara bez granica, Transatlantskog potrošačkog dijaloga, Oksfama i Međunarodne zdravstvene akcije, bila je zabrinuta zbog odlaganja i potencijalnog ućutkivanja rasprave u Evropskom parlamentu, pa je lobirala kod poslanika da Akta, nezavisno od odluke Evropske komisije, ipak ode u parlamentarnu raspravu.
Ove organizacije su osudile nameru Komisije da sporazum iznese pred sud i optužile su je za “pokušaj odvraćanja sve brojnijih protesta i za pokušaj izbegavanja da Aktu definitivno odbace i nacionalne vlade (zemalja EU) i Evropski parlament”.
Portparol Progresivne alijanse Socijalista i Demokrata u komitetu za trgovinu Bernd Lang pozdravio je odluku tog komiteta i izrazio očekivanje da će Akta “definitivno biti sahranjena pre leta”.
“Ovo je prvi znak da je parlament spreman da odbaci Aktu. Od samog početka je bilo pogrešno stavljati u isti sporazum krijumčarenje i Internet pirateriju. Takav tekst ne možemo da podržimo”, rekao je Lang.
Zeleni, koji su se uzdržali od glasanja, takođe su ukazali da će glasati protiv Akte, a Amelija Andersdoter je ocenila da Aktu nikada nije trebalo ni zaključivati s obzirom na njenu represivnu prirodu u zaštiti autorskih prava “bez ikakvog obzira prema osnovnim građanskim pravima”.
Poslanica Liberala Sofi int Veld, kojoj je 2008. godine uskraćeno pravo uvida u pregovarački proces o Akti, ponovo je zatražila, na sednici parlamentarnog komiteta za građanske slobode, da se poslanicima dozvoli pristup tim dokumentima.
Evropski parlament je 2010. godine sa 633 glasova za i 13 protiv osudio tajnovitost donošenja Akte i zatražio potpun uvid u tekstove o kojima se pregovaralo van međunarodnih trgovinskih foruma kao što je Međunarodna trgovinska organizacija.