Komisija je ocenila da Bugarska, mada Sofija još može da iznese svoje argumente, krši propise Evropske unije, zbog čega može biti kažnjena.
Briselski internet sajt “EUobserver” je preneo izjavu jednog zvaničnika EU da Evropska unija podržava stav Ukrajine koja se protivi izgradnji “Južnog toka” jer bi taj gasovod “zaobišao ukrajinski sistem gasovoda za prenos ruskog gasa i time olakšao Rusiji mogućnost da prekine dostavu gasa Ukrajini, a da ne ugrozi potrošače u Evropskoj uniji”.
“Mi Ukrajinu smatramo energetskim partnerom EU, tako da bi podrška ‘Južnom toku’ dovela do pomanjkanja solidarnosti s Ukrajinom”, objasnio je zvaničnik EU.
Na pitanje novinara o tome kako Evropska komisija ocenjuje saopštenje Vlade Bugarske da neće odustati od izgradnje “Južnog toka” u međunarodnim teritorijalnim vodama Crnog mora, portparol u Evropskoj komisiji Antoan Kolombani je odgovorio da je zahtevom Sofiji da obustavi izgradnju, pokrenut postupak zbog kršenja pravila unutrašnjeg tržišta, iako Bugarska još može izneti svoje stavove.
Sabine Berger, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku, Gintera Etingera, u utorak je novinarima rekla da Evropska komisija ne blokira izgradnju “Južnog toka”, ali stav Komisije je da ‘Južni tok’ nije u skladu s Trećim energetskim paketom EU i evropskim pravilima o konkurenciji, unutrašnjem tržištu i javnim nabavkama”.
“Evropska komisija je u sklopu Strategije EU o energetskoj bezbednosti odlučila da odloži izgradnju ‘Južnog toka’ dok se ne obezbedi puna podudarnost s propisima EU, a projekat tog gasovoda mora biti procenjen i sa stanovišta prioriteta Strategije EU o energetskoj bezbednosti, odnosno da li jeste ili nije prioritet za EU”, navela je Berger.
Vlada u Sofiji je u više navrata naglašavala da ne krši pravila EU, jer radovi na izgradnji Južnog toka treba da ovog letna počnu u međunarodnim vodama Crnog mora, ali su predstavnici Evropske komisije i danas izneli stav da je to suprotno propisima EU.
Briselska konsultatska firma “G plus” koja zastupa kompaniju “Južni tok transport” ocenila je da “gasovodi ‘of šor’ kojima se gas iz trećih zemalja uvozi u EU, nisu deo unutrašnjeg EU tržišta gasa, i ne potpadaju pod Treći energetski paket EU”.
Po saopštenju “G plus”, Evropska komisija je dozvolila “of šor” gasovode: “Zeleni tok” koji povezuje Libiju s Italijom, “Magreb gasovoda” kojim gas iz Alžira, preko Maroka dolazi do Španije, “Transmeda” za alžirski gas koji preko Tunisa stiže u Italiju, i projekat gasovoda “Galsi” koji će povezati Alžir s Italijom.
“G plus” smatra da “s tim u vezi, nema nikakve razlike u odnosu na ‘Južni tok’ “.
Evropska komisija je prethodno ukazala da se politička situacija povodom ukrajinske krize mora imati na umu zajedno s naporima za rešenje pravnih problema za izgradnju gasovoda “Južni tok”.
To je agenciji Beta izjavila Sabine Berger na pitanje o tome da li predstavlja “politički pritisak i korišćenje energije kao političkog oruđa” izjava Etingera nemačkim medijima da “u sadašnjoj situaciji, uz uslovima da je stanje nalik građanskom ratu u istočnoj Ukrajini, i da Moskva ne priznaje vlasti u Kijevu, mi
izvesno nećemo doći do političkog završetka pregovora” o usaglašavanju izgradnje Južnog toka s propisima EU.
Na opasku Bete da su čelnici EU, uključujući predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, naglašavali da se energija i isporuke ruskog gasa Evropskoj uniji ne smeju koristiti kao političko oruđe, Sabine Berger je odgovorila da je “komesar Etinger u više navrata isticao da gas mora biti daleko od bilo kakvih sankcija i da su održavanje isporuka i komercijalni odnosi u vezi s gasom u obostranom interesu i EU I Rusije”.
Međutim, dodala je predstavnica za štampu komesara Etingera, “u pregovorima o novom gasovodu kao što je Južni tok, moramo dodatno imati u vidu političku situaciju, uz pravni okvir”.