Njena stranka, Nacionalna liga za demokratiju, osvojila je ubedljivu većinu glasova na dopunskim izborima u Mjanmaru. Liga je dobila 43 od mogućih 45 mesta, ali će i pored toga imati samo pet odsto poslaničkih mandata jer je 80 odsto mesta u parlamentu unapred bilo rezervisano za vojsku i stranke koje podržavaju vojni režim.
“To nije toliko naša pobeda, koliko je to trijumf naroda koji je odlučio da mora da bude deo političkih procesa u ovoj zemlji. Nadamo se da je ovo početak novog doba”, rekla je Su Ći posle objavljivanja prvih izbornih rezultata Su Ći svojim pristalicama na trgu u Rangunu.
Ona je već bila pobednik na izborima 1990. godine, ali joj tada nije dozvoljeno da preuzme vlast. Umesto da bude na vlasti, Su Ći je završila u kućnom pritvoru.
Su Ći je ćerka generala Aung Sana, čoveka koji se smatra utemeljivačem Burme posle sticanja nezavisnosti 1947. godine. On je
osnovao Burmansku vojsku, ali je iste godine kada je Burma dobila nezavisnost ubijen. Su Ći je tada imala samo dve godine.
Nakon ubistva oca, Su Ći je živela sa majkom i dvojicom starije braće. Pošto je mlađi brat poginuo sa osam godina, a stariji emigrirao u SAD, Su Ći je ostala sama sa majkom koja je 60-ih godina prošlog veka bila ambasador Burme u Nepalu i Indiji.
Zbog čestog seljenja, Su Ći je menjala škole, a kao dete pokazivala je talenat za učenje jezika. Posle diplomiranja na Sent Hjuz koledžu u Oksfordu i sticanja fakultetske diplome iz filozofije, politike i ekonomije 1969. godine, Su Ći se preselila u Njujork, gde je radila za UN tri godine.
Godine 1985. doktorirala je na Univerzitetu u Londonu, a 1988. se vraća u Burmu da pomogne svojoj majci. Kasnije postaje vođa
Nacionalne lige za demokratiju.
Njen suprug Majkl Aris, umro je od raka 1999. godine, a burmanske vlasti nisu mu dozvoljavale da dođe u Burmu i vidi Su Ći dok je bio bolestan i pored molbe pape Jovana Pavla Drugog, generalnog sekretara UN Kofija Anana i američkih vlasti.
Aris je tako svoju suprugu Su Ći od 1989. godine, kada joj je prvi put određen kućni pritvor, do svoje smrti 1999. godine, video ukupno pet puta, a poslednji put video je za Božić 1995. godine.
Su Ći godinama nije mogla da vidi ni svoju decu, koja žive u Velikoj Britaniji. Tek od prošle godine njima je omogućeno da posećuju svoju majku u Mjanmaru.
Kada su u Mjanmaru održani izbori 2010. godine, prvi posle 20 godina, Su Ći je bilo ponovo onemogućeno da učestvuje na njima i tek po objavljivanju rezultata puštena je iz kućnog pritvora.
Su Ći danas ima 66 godina i, pošto je veći deo vremena u poslednje dve decenije provela u kućnom pritvoru, prvi put je dočekala da postane poslanik u parlamentu. Njena stranka poslednji put je učestvovala na izborima 1990. godine. Tokom dugogodišnjeg ućnog pritvoru podršku su joj davali UN, lideri većine država Zapada, a američki Kongres odlikovao je zlatnom medaljnom 2008. godine. Ona je ujedno i prvi strani državljanin koja je dobila do priznanje dok je bila u pritvoru.
Osim Nobelove nagrade za mir, dobitnica je velikog broja međunarodnih priznanja koja se dodalju za doprinos u borbi za demokratiju, a 2007.godine Kanada je proglasila počasnim građaninom te zemlje.
Iako je posle dve decenije političke borbe konačno dočekala i prvu pobedu, Su Ći kaže da ni iz daleka ništa nije gotovo i dodaje da borba za vladavinu zakona i demokratizaciju njene zemlje tek predstoji.
Njena pobeda u Mjanmaru doživljava se kao trijumf naroda ali i trijumf upornosti i pravičnosti. Su Ći je pokazala da je autentični borac za slobodu svog naroda. Cena koju je platila bila je visoka, četvrtina života koja joj je oduzeta previše je za običnog čoveka, ali to je ono što čini razliku između običnih i velikih i obezbeđuje ulaznicu za istoriju.