“Treba da pokušamo da pobrojimo sve stvari koje su sporne između nas a relevantne su za život koji je pred nama. To su, na primer, pitanja nestalih, opljačkanih umetnina i dobara za vreme rata, pitanje suđenja za ratne zločine i saradnje pravosuđa. Ako uspemo da postignemo međudržavni sporazum u kojem bi bilo definisano kako će se to rešavati, treba staviti na dnevni red povlačanje tužbi za genocid”, kaže funkcionerka Hrvatske narodne stranke Vesna Pusić, koja će u u slučaju pobede Kukuriku koalicije najverovatnije biti ministarka spoljnih poslova te zemlje.
Pusić je izjavila da će, ako ona bude na čelu hrvatske diplomatije, Srbija biti jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Hrvatske i da neće zagovarati emotivni pristup, odnosno insistiranje na srpsko-hrvatskom prijateljstvu ili neprijateljstvu, već na političkom pragmatizmu.
Praksa kakva je ispoljena u hrvatsko-slovenačkim teritorijalnim sporovima je, kako je podsetila, štetila obema državama, i zato politici pritisaka u budućnosti, kada se budu rešavali hrvatsko-srpski teritorijalni sporovi, ne treba pribegavati.
Hrvatska će, kako je istakla, predano raditi na tome da se proces proširenja EU ne zaustavi njenim ulaskom, a državama regiona, pa i Srbiji, nastojaće da što više pomogne svojim iskustvima.
Ona je priznala da je proces približavanja EU frustrirajuće spor, ali da je za deset godina, koliko će proći od njene kandidature do prijema 2013., Hrvatska učinila ogroman napredak u uređivanju svog društva, i poručila da je to ono čemu i ostale države regiona treba da teže.
Odgovarajući na pitanje o ulozi poslanika manjina u budućem sastavu parlamenta, u kojem bi Kukuriku koalicija, prema istraživanjima javnog mnjenja, mogla da ima i natpolovičnu većinu, Pusić je rekla da manjine treba da se pridruže vladajućoj većini.
“U ovom trenutku u velikoj meri zastupnici manjina ne mogu u opoziciji da ispune svoj mandat koji su im njihovi birači dali, jer tu ima mnogo finansijskih, pravosudnih ili organizacionih tema, i teško je te stvari činiti iz opozicije”, objasnila je Pusić.
Sa druge strane, obaveza “pristojnih” vlada je da rešavaju probleme manjina, na primer pitanja sigurnosti, zaštite imovine i ljudi, zapošljavanja, odštete građanima koji su stradali a nisu bili na području ratnih operacija.
“To ne treba da bude rezultat pritiska nego činjenice da je vlada koja vodi zemlju u poziciji da hoće da gradi društvo u kojem se osećaj političke jednakosti gradi kao pozitivna vrednost”, objasnila je Pusić.
Na kraju, odgovarajući na pitanje koga bi stranke Kukuriku koalicije najviše volele da imaju za političkog sagovornika u Srbiji, Pusić je rekla da će hrvatska vlada sarađivati sa svakom vladom koju građani Srbije izaberu.
“Nadam se i da će svaka vlada u Srbiji shvatiti da je naša saradnja važnija i u širem kontekstu, a ne samo za naše dve zemlje”, zaključila je Pusić.