Levičarski pesnik je umro 1973, 12 dana posle puča kojim je general Augusto Pinoče došao na vlast, a bilo je spekulacija da su ga otrovali agenti tajne službe desničarskog diktatora.
Nerudino telo je, zbog istrage o uzroku smrti, ekshumirano u aprilu 2013. i tada nisu pronađeni tragovi otrova. Prema zvaničnoj verziji, proslavljeni pesnik preminuo je od tumora prostate.
AP navodi da je, i pored toga, čileanska vlada 2015. objavila da je “jasno moguće i veoma verovatno da je treća strana” bila uključena u Nerudinu smrt, pri tom upozorivši da mi možda bilo potrebno izvršiti dodatne testove.
Ostatke Nerudinih kostiju i zuba analiziraće u laboratoriji Centra za drevnu DNK kanadskog Univerziteta Mekmaster i Katedre za forenzičku medicinu Univerziteta u Kopenhagenu.
Tim stručnjaka će se fokusirati na identifikaciju patogenih bakterija koje bi mogle da budu uzrok Nerudine smrti.
Istraživači kažu da će koristiti tehnike koje će omogućiti “izdvajanje, čišćenje i obogaćivanje fragmenata bakterijskog DNK”, a za koje se nadaju da će pružiti genomičke podatke koji će im pomoći u rešavanju skoro 43 godine stare misterije Nerudine smrti.
“Istraga istine o smrti pesnika Pabla Nerude je forenzički izazov. Nadamo se da će rad Čileanskog programa za ljudska prava i naučnika doprineti izmirenju različitih grupa u Čileu”, kaže u saopštenju forenzički genetičar Nils Morling, direktor Katedre za forenzičku medicinu Univerziteta u Kopenhagenu.
Neruda je bio član Komunističke partije Čilea, poslanik i bivši ambasador u Francuskoj.
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. godine.
Vozač Pabla Nerude sumnja u verziju da je pesnik umro prirodnom smrću i tvrdi da ga je Neruda pozvao iz bolnice u Santijagu i rekao mu da se loše oseća nakon što je primio injekciju u stomak.
Neki veruju da je Neruda otrovan u 69. godini, jer je bio pristalica svrgnutog predsednika Salvadora Aljendea i strahovalo se da bi mogao da postane lider opozicije.