Pre pet godina je taj udeo bio 16 odsto, dakle manje od petine. Kod mladih žena, razvoj je ostao uglavnom stabilan, uz blago povećanje sa 10 na 11 odsto.
U studiji koju je naručila kompanija Šel (Shell) učestvovalo je 2.509 mladih od 12 do 25 godina. Pitanja su bila na razne teme, uključujući porodicu, prijatelje, političke stavove i aktuelne sukobe u svetu.
Istraživači sa Univerziteta u Bilefeldu i Pedagoškog fakulteta Vorarlberg analizirali su materijal u saradnji sa institutom Verian.
Nalazi nisu iznenađenje s obzirom na ishod nedavnih izbora u tri istočnonemačke pokrajine, kao i izbora za Evropski parlament u junu. Na svim glasanjima udeo mladih koji su se opredelili za desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) bio je posebno visok.
U Tiringiji je, prema istraživačkoj grupi Valen, 35 odsto ljudi između 18 i 29 godina zaokružilo AfD – koju su službe bezbednosti u toj pokrajini klasifikovale kao ekstremno desničarsku.
Deo mladih je posebno podložan populističkim tezama, rekao je autor studije Matijas Albert (Mathias).
Ipak, Albert i njegov tim ne vide generalni pomak udesno među mladima. Ukupna analiza je pokazala da se mladi u proseku čak svrstavaju “blago levo”.
Zanimljivo je da mladi, bez obzira na pol, imaju jasniju predstavu o svojim političkim stavovima nego pre pet godina.
Dok je 2019. oko 17 odsto mladih muškaraca izjavilo da ne zna gde se politički svrstava, ove godine je taj broj pao na osam odsto. Sličan trend primećen je i kod mladih žena.
Sve u svemu, poverenje u državu i demokratiju je “stabilno”, zaključili su istraživači, iako se današnja generacija suočava s velikim brigama. Svetska politika je, podvlače, “ostavila traga”.
Četiri petine učesnika navelo je da strahuje od rata u Evropi. Takođe, veliki deo mladih brine se za ekonomsku situaciju i mogući porast siromaštva.