Pa ipak, uprkos zajedničkoj sovjetskoj istoriji, još uvek svežeg iskustva iz perioda tranzicije, dubokog razumevanja Istočne Evrope i Rusije, kao i geografske blizine ukrajinskog konflikta, ovaj region je iznenađujuće podeljen po tom pitanju.
Razlike, koje se vide u pozicioniranju centralnoevropskih zemalja pojedinačno prema ukrajinskoj krizi i Rusiji, slabe sposobnost EU da efikasno reaguje na spiralu nasilja u Ukrajini i da realizuje duguročnu politiku podrške istočnim susedima i da zaustavu novo samopouzdanje Rusije, ocenjuje se u analizi.
Pitanje slanja vojne pomoći, kako se kaže, najbolje odražava različitost pozicija ovih zemalja.
Dok je Estonija zahtevala slanje takve pomoći u Ukrajinu, a Litvanija i Poljska izrazile načelnu spremnost da pošalju oružje Ukrajini, Češka Republika i Mađarska snažno su se usprotivile toj ideji.
Kada je reč o energetskoj pomoći Ukrajini, i tu su, kako se navodi, centralnoevropske zemlje različito reagovale.
Dok su Mađarska, Poljska i Slovačka pomogle u snabdevanju Ukrajine gasom, Bugarska i Rumunija su uglavnom ostale pri verbalnoj podršci.
Konflikt u Ukrajini je, međutim, na videlo izneo brojne nedostatke evrpskih inicijativa za sprečavanje, postupanje i rešavanje bezbednosnih izazova na kontinentu.
Centralna Evropa bi trebalo da odigra ključnu ulogu i to tako što bi se unapredio regionalni dijalog o brzo menjajućem političkom, ekonomskom i bezbednosnom pejzažu istočno od njihovih granica, navodi se u oceni Maršalovog Nemačkog fonda.
Potrebno je, kako se kaže, i da se ojača političko liderstvo u Evropi jer je ova kriza pokazala nedostatak jasne liderske pozicije u EU budući da mnoge članice vode svoju politiku prema Rusiji.
A za efikasan evropski odgovor Rusiji, potrebno je i snažnije liderstvo iz Brisela, Berlina i Pariza, kao i veće angažovanje Sjedinjenih Država po ovom pitanju, zaključuje se u tekstu.