Psihološke potrebe dece koja već četiri i po godine beže od rata, i dalje su u najvećoj meri neispunjene zbog nedostatka sredstava, rasta broja izbeglica i napetih resursa zemalja koje ih primaju, dodaje se u izveštaju te najveće nevladine organizacije za zaštitu decu, sa sedištem u Londonu.
“Posledice po buduće mentalno zdravlje čitave generacije mogle bi biti katastrofalne”, saopštio je Jan Rodžers, direktor libanskog ogranka organizacije, prenosi Rojters.
“Pored očigledne psihološke štete zbog prisustvovanja traumatskim događajima i ekstremnom nasilju, tu je i bezbroj sekundarnih, često zanemarenih dnevnih pitanja psihološke i društvene štete kada raseljeno dete stigne u novu zajednicu”.
On je podsetio da mnoga deca mesecima ili godinama ne idu u školu, a kod kuće su okružena stalnom napetošću i brigama, ili odvojena od prijatelja i rođaka. Često su prisiljena da rade, da ulaze u rane brakove, na život u nebezbednim i siromašim delovima gradova, što sve ima duboke posledice po njihovo fizičko i psihičko zdravlje.
Rodžers podseća da su normalne rutine – poput odlaska u školu, viđanja sa roditeljima ili ispunjavanja redovnih dužnosti u kući – ključne za razvoj dece.
Među tinejdžerima akutni stres dovodi do suicidalnih misli i samopovređivanja, dodaje se u izveštaju i navodi nekoliko dokumentovanih primera samoubistava.
Drugi često navođeni primer su poremećaji govora, problemi sa čulima sluha ili vida, kao i mokrenje u krevetu.
“Ostavljanje dece bez brige kasnije ima negativne posledice – ona postaju agresivna, depresivna i stiču fobije”, izjavio je Rim Nasri, priholog organizacije “Spasimo decu”.