Ogroman plakat s natpisom ‘Dobrodošla, Hrvatska’ rasprostrt je već nekoliko dana na fasadi četrnaestospratnice Evropske komisije. No, u dokumentu objavljenom 29. maja, evropsko izvršno telo upozorilo je da bi ubrzo moglo da pokrene postupak o prevelikom deficitu protiv Zagreba zbog prelaska gornje granice budžetskog deficita, piše AFP.
Dug Hrvatske predstavlja trenutno oko 54% BDP-a, po Komisiji, ali bi mogao da premaši 60% 2014, što je granica koju je odredila EU.
Dok Zagreb računa s predviđenim privrednim rastom od 0,7% ove godine i 2,4% sledeće godine, Komisija predviđa pad BDP-a od 1% 2013. i slab oporavak (0,2%) sledeće godine.
Budžetski deficit trebalo bi da dostigne 4,7% BDP-a ove godine, a mogao bi da iznosi i čitavih 5,6% 2014, što je značajno više od granice od 3% koju predviđa EU, dok stopa nezaposlenosti prelazi 18%, navodi francuska agencija.
‘Hrvatska se suočava sa velikim izazovima u smislu obnove rasta, jačanja javnih finansija i poboljšanja konkurentnosti’, rezimirala je Komisija u svom dokumentu.
Manje diplomatski, nemački dnevni list sa najvećim tiražom Bild, počeo je napadati Zagreb.
“Dugovi, korupcija i visoka stopa nezaposlenosti, to je Hrvatska”, napisao je nemački dnevnik predstavljajući tu zemlju “kao sledeću Grčku koja će progutati milijarde Berlina”.
Kako navodi francuska agencija, dižu se brojni glasovi u Evropi pitajući se o sposobnosti EU-a da integriše novu krhku pridošlicu u posebno teškoj privrednoj situaciji.
Hrvatska je prva zemlja koja ulazi u EU nakon Bugaske i Rumunije 2007. Te dve zemlje, najsiromašnije u Uniji, i dalje kaskaju. Korupcija je ondje predmet zabrinutosti i sprečava Sofiju i Bukurešt da budu integrisane u šengenski prostor.
Nadalje, kako otkriva studija kompanije Ernst & Young objavljena početkom maja, Hrvatska zauzima drugo mesto među najkorumpiranijim evropskim zemljama, odmah iza Slovenije, jedine druge zemlje bivše Jugoslavije koja se pridružila EU 2004.
Zagreb ulazi u EU u trenutku sve izraženije nemilosti javnog mnjenja spram njegova širenja.
Na pitanje Eurobarometra, agencije EU za analizu javnog mnjenja, nekoliko meseci nakon pristupa Bugarske i Rumunije, gotovo polovina Evropljana bila je sklona budućem širenju Evrope na druge zemlje (49% za, 39% protiv). Otad ta podrška opada te se u jesen 2012. mnjenje obrnulo u gotovo identičnom odnosu: 38% za, ali 52% protiv novog širenja.
U samoj Hrvatskoj razočaranje je realno, kako pokazuje slaba stopa učešća na prvim evropskim izborima održanim u aprilu.
Hrvatska je već učinila brojne napore od trenutka podnošenja zahteva za prijemom 2003, uključujući u području pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite manjina, ističu u Briselu koji je, međutim, pozvao Zagreb da ‘nastavi svoje napore’, piše agencija AFP.