Evropska komisija je, kako se navodi, odmah po završetku sastanka, pokrenula proces suspenzije sredstava iz IPA fondova.
Lideri sedam najuticajnijih stranaka u BiH, iako su se pre 10 dana obavezali, nisu u sedište EU doneli predlog primene presude Evropskog suda u predmetu “Sejdić-Finci” koja bi i predstavnicima nacionalnih manjina u BiH trebalo da omogući da se kandiduju za najviše državne funkcije.
Pošto je sastanak sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom trajao sat duže od predviđenog vremena, očekivalo se da će dogovor oko ključnog pitanja, koje BiH koči na putu ka Evropskoj uniji, biti postignut, ali se ipak ispostavilo da nije tako.
“Neki od učesnika sastanka su priznali da lideri nemaju kapaciteta da reše ovo pitanje. Predsednik SDP-a BiH Zlatko Lagumdžija zatražio je veću uključenost Evropske unije u rešenje problema”, prenela je Fena pozivajući se na sarajevsku BHT1.
Lider SDS-a Mladen Bosić je banjalučkom “Glasu Srpske” posle sastanka rekao da su učesnici sastanka ostali na svojim pozicijama.
“Ista meta, isto odstojanje”, jednostavno je prokomentarisao Bosić.
On je dodao da je Republika Srpska ostala pri davno iznesenim stavovima i očekivao se dogovor stranaka iz FBiH koji nije postignut.
“Sada se mogu očekivati sankcije za BiH, iako je ostala mogućnost da se u narednih nekoliko dana pokuša postići dogovor”, rekao je Bosić.
Predsednik HDZ-1990 Martin Raguž je potvrdio da BiH predstoji uvođenje sankcija ali i, kako je rekao, odlučnost da bude dogovora. Onda se, dodao je, procedura uvođenja sankcija može suspendovati. Raguž čvrsto veruje da će zajedno sa Evropskom komisijom, ipak, doći do ogovora.
Osnovni problem koji koči rešenje je, kaže, izostanak dogovora predstavnika stranaka.
“Očito bez takve aktivne uloge Evropske komisije i ljudi odavde, nažalost, mi nemamo kapcitet da dođemo do rešenja“, rekao je Raguž.
Govoreći o izbornom modelu o kojem se u Briselu razgovaralo, Raguž je rekao da je bilo reči o direktnom izboru članova Predsedništva BiH, koji bi uvažavao Federaciju BiH kao jednu izbornu jedinicu.
„Govorim o Federaciji BiH iz koje se biraju dva člana Predsedništva BiH, odnosno model koji bi obezbedio da se poštuju zahtevi presude Evropskog suda, otkloni diskriminacija, a to je i model, što smo i potpisali, koji bi uvažio legitimnu zabrinutost konstitutivnih naroda i ostalih da im se ne nameće izborna volja. Sada je to pitanje nijansi ili, kako kažemo, đavo je u detaljima”, rekao je Raguž za radio Slobodnu Evropu.
On je, međutim, dodao da misli da ima odlučnosti da do dogovora, ipak, dođe.
“Mislim da su i oni svesni da je sad taj krucijalni momenat kad i oni treba da pojačaju svoju ulogu kako ne bismo kaznili zemlje i njene građane i mislim da je to poruka koju danas treba poslati“, naveo je Raguž za Radio Slobodnu Evropu.
On je rekao da ne zna gde će i kada biti naredni sastanak, ali da misli da će to biti već naredne sedmice.
Upitan da li je danas u Briselu postignut korak napred ili korak nazad u odnosu 1. oktobar, Raguž je rekao da postoji doza optimizma.
“Mislim da sastanci jesu teški i izazovni, ali, ako oni nude mogućnost da konačno nešto rešimo, a ja verujem da je to danas ipak zaključak, mislim da možemo otići sa jednom dozom optimizma bez obzira na to što danas nije bilo konrektnog rezultata”, rekaoje on.