SAD se angažuju za nastavak diplomatskih napora do trenutka dok ne počne invazija, rekla je u saopštenju portparolka Bele kuće Džen Psaki.
“Predsednik Bajden u načelu prihvata sastanak s predsednikom Putinom… ako nije bilo invazije. Takođe smo spremni da sprovedemo brze i oštre posledice ako Rusija umesto toga izabere rat”, rekla je Psaki i dodala da Rusija izgleda nastavlja pripreme za vrlo skori napad velikih razmera.
Jelisejska palata je saopštila da su Bajden i Putin u načelu prihvatili takav jedan samit, i navela da će u drugom delu razgovori biti prošireni na sve strane uključene u ukrajinsku krizu.
Francusko predsedništvo takođe je upozorilo da takav razgovor može da biti održan samo ako Rusija ne napadne Ukrajinu.
Sadržaj samita će pripremiti državni sekretar SAD Entoni Blinken i njegov ruski kolega Sergej Lavrov na sastanku u četvrtak, navela je Jelisejska palata.
Objava je data nastavljenih uzajamnih optužbi Rusije i Ukrajine oko odgovornosti za borbe na separatističkom istoku Ukrajine.
Posle posete Moskvi početkom februara Emanuel Makron uspeo je da postigne tu diplomatsku pobedu posle dva razgovora u nedelju sa Vladimirom Putinom.
Makron je imao drugi razgovor sa Putinom sinoć posle razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, čime je potvrdio ulogu posrednika između dve bivše neprijateljske sile iz Hladnog rata.
Blinken je još juče upozoravao da predstoji invazija Rusije na Ukrajinu.
Satelitski snimci američke kompanije pokazali su međutim novo kretanje ruskih trupa i vojne opreme kod ukrajinske granice. Novi snimci napravljeni juče pokazuju tragove vozila u polju pod snegom okruženom šumom i putevima.
Zapad strahuje da će jačanje borbi poslednjih nekoliko dana na liniji fronta na istoku Ukrajine poslužiti Rusiji kao izgovor da napadne svog prozapadnog suseda. Rusija je nagomilala 150.000 vojnika na ukraninskim granicama.
Putin pripisuje porast nasilja “ukrajinskim provokacijama” dok su separatisti na istoku Ukrajine naredili evakuaciju civila i opštu mobilizaciju.
Od naredbe za evakuaciju 53.000 civila od tri miliona koliko živi u separatističkim zonama Ukrajine došlo je u Rusiju, navela je Moskva i proglasila vanredno stanje u ruskoj oblasti Kursk.
Kremlj ocenio preuranjenim navode o samitu predsednika Putina i Bajdena
Kremlj je ocenio danas da je “preuranjeno” govoriti o samitu predsednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena koji je najavila Francuska radi smirivanja rusko-zapadne krize oko Ukrajine.
“Postoji saglasnost oko činjenice da treba nastaviti dijalog na nivou ministara (spoljnih poslova). Govoriti o konkretnim planovima organizovanja samita je preuranjeno”, rekao je danas u video razgovoru sa novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je rekao da bi Putin i Bajden mogli da se sastanu ako smatraju da je to nepohodno.
“Sastanak je moguć ako ga vođe smatraju korisnim”, rekao je on i naveo da Bajden i Putin uvek imaju mogućnost “kada je potrebno” da razgovaraju ” telefonom ili na neki drugi način”.
Putin danas treba da predsedava sastanku Saveta za bezbednost, tela koje okuplja glavne donosioce odluka u Rusiji, uključujući šefove vojske i obaveštajnih službi.
Francusko predsedništvo saopštilo je sinoć da su se Bajden i Putin načelno saglasili da održe samit, na predlog Emanuela Makrona.
Bela kuća je potvrdila sinoć da je predsednik SAD Džozef Bajdenprihvatio u načelu samit o Ukrajini sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom na predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona, pod uslovom da Rusija nije do tada izvela invaziju na Ukrajinu.
Makron je juče dva puta razgovarao telefonom sa Putinom i jednom sa američkim predsednikom.
Sastanak šefova diplomatija Rusije i SAD Sergeja Lavrova i Entonija Blinkena predviđen je za četvrtak.
Kremlj je takođe ponovo naglasio danas da je “situacija i dalje vrlo napeta” na frontu u istočnoj Ukrajini između ukrajinskih snaga i proruskih separatista koje podržava Moskva.
“To je zabrinjavajuće”, rekao je Peskov. Rusija smatra Ukrajinu odgovornom za pogoršanje situacije na terenu i optužuje je da hoće da počini “genocid” nad stanovništvom koje govori ruski.
Zapad smatra da je Moskva iza jačanja sukoba poslednjih dana na liniji fronta strahujući da bi mogli da posluže Rusiji, koja je nagomilala 150.000 vojnika na ukrajinskim granicama, kao izgovor da za veliki napad na Ukrajinu.
Moskva negira da ima nameru da napadne Ukrajinu ali traži da NATO ne primi tu zemlju u svoje redove i da se povuče iz istočne Evrope, što je Zapad do sada odbacivao.