Američka agencija navodi da je u jednom ranijem haotičnom periodu Trampovog predsednikovanja, uticajni republikanski senator rekao da tri čoveka čuvaju zemlju od haosa: ministar odbrane Džim Matis, šef kabineta Bele kuće Džon Keli i državni sekretar Reks Tilerson.
Matis, Keli i Tilerson su označeni kao “trojka razuma”, “osovina odraslih” i “odbor za spas Amerike”. Tilerson je smenjen u martu, Keli je podneo ostavku početkom meseca, dok je Matis juče podneo ostavku.
Prve posledice nove ere mogle biti biti uočljive već pre kraja godine, pošto su SAD na ivici blokade vlade. Matis je podneo ostavku zbog povlačenja američkih vojnika iz Sirije, dok je izgleda u planu i slična odluka u vezi s Avganistanom. Finansijska tržišta tonu, uplašena neizvesnošću koja se nadovezuje na već skoro godinu dana trgovinskog rata.
“Idemo ka nizu ozbiljnih političkih grešaka koje će ugroziti našu naciju, oštetiti naša savezništva i ojačati naše neprijatelje”, naveo je na Tviteru republikanski senator Marko Rubio posle Matisove ostavke.
U smanjenom krugu oko Trampa sve više dominira mala grupa dugogidišnjih Trampovih odanih ljudi, članova porodice, bivših novinara Foks njuza i bivših republikanskih kongresmena koji su dobili ulogu u administraciji.
S druge strane, privlačenje novih talentovanih ljudi za adminstraciju će biti sve teže dok istrage okružuju Belu kuću, što će se pojačati kada demokrate preuzmu Predstavnički dom u januaru, navodi AP.
Za neke od Trampovih najzagriženijih pristalica, ostavke predstavnika vojnog, poslovnog ili republikanskog establišmenta znače da će predsednikov tim biti u mogućnosti da ispuni njegova obećanja iz kampanje. Oni smatraju da su takvi savetnici bili prepreka za ispunjavanje otvorenog nacionalističog programa za koji veruju da je Tramp izabran.
Ubrzo pošto je Tramp ušao u Belu kuću, savetnici koji su nastojali da obuzdaju plahovitog i neiskusnog predsednika shvatili su da bi možda najbolje bilo da ljudi oko njega budu uniformisana lica. Tramp, koji nikada nije bio u vojsci, premda je bio u vojnoj akademiji, pokazuje izuzetno poštovanje prema vojnim starešinama.
Matis je jedan od tri generala koji je bio u vrhu Trampovog okruženja, zajedno s Kelijem i H.R. Mekmasterom koji je godinu dana bio savetnik za nacionalnu bezbednost.
Matis i odlazeći načelnik združenog štaba Džozef Danford su bili redovni gosti na večerama kod predsednika na početku njegovog mandata, posebno pre nego što se prva dama Melanija Tramp preselila u Vašington krajem proleća. Naizgled neformalni brifinzi predsednika su bili pažljivo planirane prilike za ubeđivanje kako bi Tramp odustao od retorike iz kampanje.
Odlazak Matisa, međutim istilče koliko su ti napori tek odložili Trampovu remetilačku politiku, umesto da je suzbiju, navodi AP.
Trampov razlaz s Matisom poklopio se s obrascem javnih razmimoilaženja sa savetnicima koji su se smatrali čuvarima administracije.
Tramp je prvo hvalio Tilersona, bivšeg direktora naftnog giganta Ekson mobajla, ali ga je posle “neceremonijalno odbacio” ove godine, navodi AP.
Prethodno tog meseca Tilerson je opisao Trampa kao “prilično nediciplinovanog, ko ne voli da čita, koji ne voli da člta izveštaje, ne voli da ulazi u detalje” več jednostavno kaže: “To je ono što verujem.”
Keli je doživeo sličnu sudbinu. Angažovan je da unese red u Ovalnu kancelariju, ali je penzionisani general marinaca shvatio da ne može da kontroliše Trampa koji ga je podvrgao nizu javnih ponižavanja.
Tramp je Matisa ipak tretirao s poštovanjem posle najave odlaska, mada je to predstavio kao povlačenje, a ne ostavku. Matis je, međutim, taj koji je u pismu ostavke jasno stavio do znanja da odlazi zbog spora s predsednikom.
Tramp povukao trupe posle razgovora s Erdoganom
Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da povuče američke vojnike iz Sirije doneta je brzopleto, bez konsultacija s timom zaduženim za nacionalnu bezbednost ili saveznicima, i uprkos jakom protivljenju gotovo svih uključenih u borbu protiv Islamske države, navode američki i turski zvaničnici.
Prema navodima dva obaveštena zvaničnika, Tramp je šokirao svoj kabinet, Kongres i veliki deo sveta odbacivši savete najbližih saradnika i pristavši na povlačenje tokom prošlonedeljnog telefonskog razgovora s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Taj razgovor vođen 14. decembra je, prema navodim pomenutih zvaničnika, pogled u Trampovu odluku koja je imala duboke posledice, uključujući i ostavku poštovanog ministra odbrane Džejmsa Matisa.
Ni Bela kuća ni Stejt department ni Pentagon nisu želeli da komentarišu odluku o povlačenju iz Sirije.
Prvi američki vojnici su u Siriju stigli 2015. da bi se borili protiv Islamske države, godinu dana posle početka kampanje bombardovanja ekstremista u Iraku i Siriji. Lokalne arapske i kurdske jedinice su uz američku podršku postepeno potiskivale džihadiste i preoteli od njih više od 90 odsto teritorije koju je Islamska država kontrolisala.
Iako im je kalifat propao, u Iraku i Siriji i dalje ima na hiljade boraca Islamske države koji izvode gerilske napade. Lokalni komandanti upozoravaju da bi džihadisti mogli da povrate teritoriju ako bi se Amerikanci potpuno povukli.
Razgovor Trampa i Erdogana je ugovorio državni sekretar Majk Pompeo, dan nakon što od šefa turske diplomatije Mevluta Čavušoglua nije dobio razjašnjenje Erdoganovih pretnji da će napasti Kurde, saveznike SAD, u severoistočnoj Siriji, gde su stacionirani američki vojnici.
Pompeo, Matis i drugi članovi Trampovog tima za nacionalnu bezbednost su pripremili spisak tema putem kojih bi Tramp Erdoganu rekao da se povuče, naveli su zvaničnici.
Međutim, kako navode, Tramp je ignorisao pripremljene tačke, iako je ranije prihvatio takav savet i ubedio turskog lidera da ne napada Kurde i tako dovodi američke vojnike u opasnost, i prihvatio Erdoganovo viđenje stvari.
Potom su usledila četiri dana mahnitih pokušaja ubeđivanja predsednika da opozove ili bar odloži odluku da bi vojska i Kurdi imali vremena da se pripreme za američko povlačenje. To, navode zvaničnici, nije imalo uticaja na Trampa.
“Teze su bile veoma jasne. Svi su govorili da se treba suprotstaviti i ponuditi neku malu pobedu, eventualno kontrolu teritorije na granici, nešto tako”, rekao je jedan od zvaničnika, i precizirao da je Trampu savetovano da se javno usprotivi turskom upadu u severnu Siriju i da predloži zajedničko bavljenje bezbednosnim pitanjima.
Erdogan je, međutim, brzo preuzeo inicijativu, podsetivši Trampa da je on sam više puta ponavljao da je borba protiv Islamske države jedini razlog za prisustvo američkih vojnika u Siriji a da su ekstremisti gotovo potpuno poraženi i pitao američkog predsednika “zašto su SAD i dalje tamo” kada Turska može da se izbori s preostalim džihadistima.
Zvaničnici navode da je Tramp, dok je Erdogan bio na vezi, pitao savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona zašto američke trupe ostaju u Siriji ako je ono što turski lider govori tačno. Bolton je morao da prizna da stav o porazu Islamske države dele i Matis, Pompeo, specijalni američki izaslanik za Siriju Džim Džefri i specijalni izaslanik za antidžihadističku koaliciju Bret Mekgurk, koji su svi naveli da Islamska država i dalje kontroliše samo jedan odsto nekadašnje teritorije.
Bolton je tada naglasio da se, i pored toga, čitav tim za nacionalnu bezbednost slaže da pobeda nad Islamskom državom mora biti trajna, što podrazumeva više od prostog zauzimanja teritorije.
Tramp je ipak ostao pri svome i ubrzo obećao povlačenje, što je šokiralo Boltona, ali, kako navode zvaničnici, i Erdogana. Turski lider je zatim upozorio protiv brzopletog povlačenja.
Razgovor se završio tako što je Tramp ponovio da će se SAD povući, ali nije precizirao kako će to biti učinjeno.
Bolton, Matis i Pompeo su se u ponedeljak sastali u Beloj kući ne bi li došli do nekog srednjeg rešenja, ali su im odlazeći šef Trampovog kabineta Džon Keli i njegov naslednik Mik Malvejni rekli da je predsednik rešen da se povuče iz Sirije i da neće prihvatiti odlaganje ili odbijanje. Sličan pokušaj u utorak je imao isti rezultat.
Posle zvanične objave o povlačenju trupa, Bela kuća je saopštila da će SAD nastaviti da podržavaju borbu protiv Islamske države i da su spremne da se “ponovo angažuju” ako bude potrebe. Tramp je, međutim, na Tviteru naveo da se američki vojnici više neće boriti za druge.
“Vreme je da se fokusiramo na našu zemlju i vratimo našu mladost kući, gde joj je i mesto”, tvitovao je predsednik SAD.