Prvom preti da po peti put za samo 600 dana mora da traži novog premijera. Drugi je za samo 100 dana vlasti postao jedan od najnepopularnijih šefova vlada u posleratnoj istoriji. A trećeg muči kohabitacija sa predsednikom koji mu obara zakone i nameće svoje. Međutim, ova trojica musketara, kako su ih nazvali pojedini francuski mediji, prošle nedelje su bar za trenutak zanemarili sve probleme na domaćem terenu da bi u malenoj Moldaviji pokušali da preuzmu inicijativu u geopolitičkom nadgornjavanju Evropske unije i Rusije.
U susret moldavskim parlamentarnim izborima, na proslavi Dana nezavisnosti Moldavije u Kišinjevu su se bini zajedno sa moldavskom predsednicom Majom Sandu pojavili francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i poljski premijer Donald Tusk. Mesec dana pre nego to će Moldavci birati novi sastav parlamenta, trojici musketara je bilo važno da im poruče da se ne okreću od Evrope, osudivši ruske „laži“ i „hibridne napade“ na ovu nekadašnju sovjetsku republiku, koja se graniči sa Ukrajinom pri čemu su joj ruske trupe prisutne u regionu Pridnjestrovlju koje je 1990. jednostrano proglasilo nezavisnost od Moldavije.
„Kremaljska propaganda nam govori da Evropljani žele da produže rat i da Evropska unija ugnjetava ljude. To su laži. Za razliku od Rusije, Evropska unija nikome ne preti i poštuje svačiji suverenitet“, rekao je Makron novinarima, izražavajući „odlučnu podršku“ Francuske Moldaviji i njenoj kandidaturi za EU.
TRI MUSKETARA PROTIV RUSKIH PRITISAKA
Merc je dodao da su „vrata EU otvorena“, ističući da će zemlja biti „srdačno dobrodošla u EU“ te da će Berlin „učiniti sve što može da (Moldavija) otvori prvo poglavlje pregovora (sa EU) na jesen“.
„Uoči parlamentarnih izbora ovde, ne prođe dan bez masovnih ruskih hibridnih napada“, rekao je Merc, dodajući da je moldavska „demokratija na nišanu, onlajn i oflajn“.
Moldavska predsednica je pozdravila posetu evropske trojke, koja je bila samo dan pred početak predizborne kampanje. Prema njenim rečima, za Moldaviju „nema alternative Evropi“, jer su „naša nezavisnost, naš suverenitet, naš mir testirani više nego ikad“.
„Vaše prisustvo ovde – Francuske, Nemačke, Poljske – pokazuje ne samo vašu podršku Moldaviji, već i da je evropski projekat živ i da smo mi deo njega“, rekla je Sandu, koja je ranije u više navrata optuživala zvaničnu Moskvu za pokušaje destabilizacije zemlje od 2,6 miliona stanovnika koja se nalazi između ratom razorene Ukrajine i Rumunije, članice EU i NATO-a. „To su ogromni pritisci. Ali na nama je da li će nas podeliti ili zaustaviti na našem putu“.
Kao glasni kritičar Rusije, posebno od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Sandu je vodila Moldaviju kroz zvanične pregovore o pristupanju EU koji su počeli u junu 2024, a uspela je da izbori i reizbor u oktobru prošle godine kada je istovremeno održan referendum na kojem je tesnom većinom odlučeno da Moldavija promeni ustav tako što će obaveza pridruživanje EU postati ustavna odredba.
Sandu je tada ali i pre mesec dana optužila Rusiju da „priprema neviđeno mešanje u izbore“ kako bi „kontrolisala Moldaviju od jeseni“. Mešanje uključuje, kako tvrdi, kupovinu glasova i nezakonito finansiranje putem kriptovaluta za koje je izdvojeno „100 miliona evra“.
Rat u Ukrajini i geopolitičko nadmetanje EU i Rusije uticalo je na to da su prošlogodišnji predsednički izbori i referendum izazvali nikad više pažnje u Moskvi i Briselu. Poseta „trojice musketara“ ukazuje da interesovanje se opet uvećava kako se približavaju izbori kao i da će, usred kampanje, EU podsetiti da je obećala da će dati moldavskoj privredi podršku u iznosu od 1,8 milijardi evra između 2025. i 2027. godine.
RUSKI UTICAJ PRENADUVAN
Iako zapadni mediji i političari skoro isključivo ističu samo rusko potplaćivanje birača i hibridni rat kao razlog za tesno vođstvo proevropskih snaga predsednice Sandu, slučaj Moldavije je mnogo kompleksniji. Svođenje svega isključivo na rusko hibridno ratovanje u maloj zemlji stešnjenoj između Ukrajine i Rumunije značilo bi prenebregavanje dubokih podela u ovom društvu, frustracije stanovništva korupcijom i narastajućim siromaštvom, ali i veoma proširenom stavu da Moldavije ne bi trebalo da zauzima stranu već da ostane neutralna između EU i Rusije.
Kad je pre četiri godine došla na vlast, Sandu je obećala reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije i siromaštva, ali ankete ukazuju da više od polovine Moldavaca i dalje smatra da sudije nisu nezavisne, a 60 odsto anketiranih ističu da sudovi nisu transparentni. Čak i proevropski nastrojeni građani, koji su dobrim delom glasali za aktuelnu predsednicu, ističu da su razočarani dosadašnjom reformom pravosuđa.
Neubedljivom rezultatu predsednice prošle godine doprinela je i uvećana frustracija građana padom životnog standarda, zbog visoke inflacije za koju nije samo odgovorna ona i njena vlada. Rat u Ukrajini i to što je Sandu Moldaviju pozicionirala na strani Kijeva u sukobu sa Moskvom, uticali su dramatično na skok cena energenata, životnih namirnica i ostalih potrepština.
S jedne strane, 2022. Rusija je Moldaviji smanjila isporuke prirodnog gasa koji je nekada tekao preko otcepljenog Pridnjestrovlja u kojem ruska vojska već 30 godina ima bazu. Pretprošle godine, Moldavija je u potpunosti prestala da uvozi ruski gas, što je poprilično uticalo na rast cena i samim tim i inflacije. Zbog toga, Moldavija nije odustala da oko 70 odsto svojih potreba za strujom dobija kupovinom iz ruske elektrane u Pridnjestrovlju, koja električnu energiju pravi trošenjem gasa koji dobija od „Gasproma“ besplatno.
Osim toga, veliki udar na moldavsku privredu je imalo to što je rat onemogućio uobičajeni rad ukrajinske luke Odesa, koja je Moldaviji bila tradicionalni izlaz u svet. Sve što se izvozi ali i uvozi je dramatično poskupelo što je dodatno poguralo inflaciju u jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Kada se na sve to doda dolazak velikog broja ukrajinskih izbeglica, finansijski teret na leđima Moldavaca je poprilično otežao i time olakšao širenje proruskog narativa protiv pro-EU političkih snaga na vlasti. Naprosto, Moldavci u svojim životima nisu osetili nikakvu korist od svrstavanja uz EU. Naprotiv, samo im je postao ubedljiviji stav da Moldavija ne bi trebalo da zauzima stranu već da bude neutralna između EU i Rusije.
MEĐUSOBNO OPTUŽIVANJE
Komentatorka Kremlju naklonjenog „Moskovskog komsomoleca“ Marina Perevoskina optužuje evropsku trojku upravo za ono za šta Zapad optužuje Rusiju. Prema njenoj oceni, sve ovo vraća mračna sećanja, kao što su posete zapadnih političara demonstracijama Evromajdana 2013. i 2014.
„Neki bi ovo mogli videti kao ono što je poznato kao ‘strano mešanje u izbore’. Ali sa stanovišta moldavskih vlasti, ovo je očigledno ‘dobro’ mešanje. Za razliku od ‘lošeg’ mešanja Rusije. U Moldaviji, ljudi se zatvaraju zbog sumnje na veze sa Rusijom“, ističe ona i dodaje da je, „direktno finansiranje izborne kampanje iz EU ili Rumunije, a s druge strane, je sasvim prihvatljivo“.
Komentator rumunskog servisa francuskog državnog radio RFI Ovidiu Nahoi, međutim, vidi predstojeće izbore kao prekretnicu, ističući da Rusija ne može da prihvati da njeni bivši posedi postanu demokratske, stabilne i prosperitetne zemlje unutar EU.
„To bi postavilo opasan presedan za ruske građane i predstavljalo pretnju režimu u Kremlju. To i ništa drugo je pravi razlog za rat. Rusija možda nije napala Moldaviju tenkovima, ali je došla sa propagandom, dezinformacijama i mrežama koje utiču na izbore“, smatra Nahoi i dodaje da je o tome zapravo reč na parlamentarnim izborima 28. septembra. „Tada će građani Republike Moldavije odlučiti o svojoj budućnosti i političkom sastavu istočne Evrope. Nikada ranije sudbina celog regiona nije bila u rukama tako malog broja ljudi“.
Rumunski servis nemačkog „Dojče velea“, pak ističe da je ruska invazija na Ukrajinu, praćena pokušajem Kremlja da uguši snabdevanje Moldavije energijom, podstakla Kišinjev da okonča svoju ekonomsku zavisnost od Rusije.
„Rusija jednostavno nema više nikakvu ekonomsku polugu koju bi mogla da upotrebi protiv Moldavije“, smatra dopisnik „Dojče velea“ iz Rumunije.
Nasuprot tome, kolumnista portala francuskog javnog radija „Frans Inter“, Pjer Haski, ističe da je teško suprotstaviti se „hibridnim ratovima“, posebno ako želite da se pridržavate demokratskih pravila.
„Izbori 28. septembra biće odlučujući test nakon kontroverznog glasanja koje je dovelo do toga da Gruzija pređe u ruski tabor prošle zime. Postoji i paradoks da Evropljani koji će braniti Moldaviju nisu sami u tako dobroj formi: Francuska je na ivici političke krize, Poljska se bori sa složenom političkom konstelacijom, a Nemačka ima slabog kancelara“, ističe Haski. „Sa stanovišta Moskve, nema razloga da se odustane od potencijalnog plena poput Moldavije, uprkos Maji Sandu i njenim evropskim prijateljima“.
Ono što je izvesno je da je moldavsko društvo polarizovano, a da usred žestokih geopolitičkih pritisaka da izaberu stranu, biva još podeljenije, pa se zaista čini da sve to može suštinski Moldaviju zaista da gurne u svojevrsni ukrajinski scenario u kojem bi to bila teritorija za još jedan posrednički rat velikih sila.