Potrebno je pisati svake nedelje o Palestini i situaciji u Pojasu Gaze ne bi li se ispratili svi događaji koji se smenjuju i gomilaju, prvo praveći brežuljak pa breg pa planinu na polju istorije. Otkako smo poslednji put pisali o Palestini u Novom magazinu pre tri nedelje, planina istorije u Gazi je porasla za nekih pet hiljada leševa. Broj poginulih je premašio 30.000 Palestinaca prošle nedelje.
Izvor ovih brojki je Ministarstvo zdravlja u Gazi, koje je pod kontrolom Hamasa, kako ističu zvaničnici zapadnih saveznika Izraela i kako uvek stoji u zapadnim medijima kada navode broj žrtava. Delimično kako bi se ogradili, više kako bi doveli u pitanje njihovu tačnost. Uistinu, ove brojke nisu precizne, ali ne zbog svog izvora. Nevladine organizacije koje se bave Palestinom godinama unazad, poput Čuvara ljudskih prava (Human Rights Watch) ističu da su brojke koje je ministarstvo pružalo na uvid svih ovih godina bile tačne i potkrepljene dokumentacijom za svaku smrt. To je bio i slučaj i sa izraelskom vojnom operacijom, odnosno odmazdom za Hamasov napad na teritoriju Izraela 7. oktobra. Ministarstvo zdravlja je u prvih mesec dana moglo da dokumentuje smrt prvih 10.000 palestinskih žrtava, ali od tada su izgubili kontakt sa bolnicama na severu Pojasa Gaze. Izraelci su bombardovali bolnice pre nego što su oni koji su već bili mrtvi mogli biti zavedeni u sistem, a nakon bombardovanja više nije bilo nikog da zavede bilo stare bilo nove mrtve. Šta je sa mrtvima koji su sahranjeni u ruševinama svojih zgrada, sa čitavim porodicama koje su istrebljene u ognju preciznih bombi? Nemoguće je pratiti koliko je mrtvih u Gazi. Trideset hiljada je tek brojka registrovanih smrti. Prava razmera ubistva nam je nepoznata.
IZGLADNELI I RASKOMADANI
Brojke jesu strašna činjenica, ali su zapravo hladna, apstraktna statistika, kako je primetio Staljin. Kvantifikacija nema moć priča i slika da prizove istinsko osećanje užasa. U Gazu od 23. januara nije ušla ni jedna pošiljka humanitarne pomoći. Tog dana je izraelska vlada dopustila da uđu kamioni iz Egipta na jug pojasa Gaze ali su se potom pojavili spontani demonstranti, izraelski civili, u organizaciji pseudo-nevladine organizacije „Cav 9“. Ta NVO je formirana nakon Hamasovog napada 7. oktobra, potiče iz miljea ekstremnih nacionalista koji protivno međunarodnom pravu kolonizuju Zapadnu obalu, i bliski su ekstremno-nacionalističkim i religijsko-fundamentalističkim partijama „Ocma Jehudit“ i „Tkuma“, čiji lideri sede u vladi premijera Benjamina Netanjahua. Izraelska vlada je otežala, odnosno onemogućila zvaničnicima Ujedinjenih nacija i humanitarnih organizacija pristup Gazi sa severa, a izraelski demonstranti sa juga. U „Cavu 9“ nisu samo verski fanatici. Dosta njih je sekularno i odražava opšti stav izraelskog društva u kojem čak 68 odsto građana smatra da Gazi ne treba dostavljati humanitarnu pomoć, kako pokazuju ankete. Stoga, duže od mesec dana, nikakva hrana nije ušla u Gazu. Na snimcima koje šalju civili pod opsadom, vidimo kako jedu stočnu hranu, hranu za kućne ljubimce, lišće i travu iz parkova. Svi su vidno mršavi, a bićima na dnu lestvice, psima, se vide rebra i kičma. Na glad dolaze i užasni prizori ostataka palestinskih tela raznetih bombama ili pregaženih tenkovima.
PUCANJ U GLADNE ILI OPASNE?
Poslednjeg dana februara, izraelska sila se smilovala na stanovnike severnog pojasa Gaze, koja je pod njenom okupacijom. Dopustili su ulaz 31 kamiona sa hranom, čiji je konvoj s visine pratio izraelski vojni dron s kojeg imamo snimak ali ne i zvuk događaja. Na snimku je sve crno-belo, razaznaju se kamioni i ruševine grada, ali ljudi deluju kao mikroskopska bića koja hitaju ka izvoru hrane; sličniji su larvama ili punoglavcima nego ljudima. Šta se od tog trenutka dešava nije jasno. Očevici, Palestinci, tvrde da su izraelski vojnici, koji se ne vide na snimku, otvorili vatru na njih. Ranjeni koji su uspeli da uteknu su završili u bolnici čiji lekari tvrde da ranjeni imaju prostrelne rane. Neki očevici tvrde da su na njih pucali snajperisti, a od ranije postoje snimci na kojima se vide civili u Gazi koji samo padnu prelazeći ulicu, poput majke čije je dete potrčalo u zaklon. Ova taktika terora je identična onoj kojoj su građani Sarajeva bili podvrgnuti u opsadi od 1992. do 1995. ? U incidentu od 29. februara, sada prozvanom „masakr na brašnu,“ poginulo je više od stotinu Palestinaca. Nakon pucanja, vozači kamiona su se uspaničili, pokrenuli vozila, i pregazili još očajnika koji su naskakali na kamion, spremni da rastrgnu prikolicu ne bi li se domogli kalorija za sebe i svoje bližnje. Sa izraelske strane postoje dve verzije. U prvoj, kako je saopštio portparol izraelske vojske Peter Lerner, skup civila je postao nasilan i izraelski vojnici su se „osećali ugroženo.“ Drugu verziju je sledećeg dana predočio zatečenoj Kristijani Amanpur na CNN-u Netanjahuov savetnik, Mark Regev. Po njemu, palestinske žrtve su posledica haosa i stampeda mase, i toga što su se onda vozači uspaničili. Što se tiče izraelskih vojnika, oni su pucali u potpuno drugom, nepovezanom incidentu, po Regevu.
Bilo da je tačna verzija događaja Lernerova ili Regevova, na Izraelu leži odgovornost. Ako su njegovi vojnici otvorili vatru na civile, bez obzira na njihova povređena osećanja, radi se o još jednom ratnom zločinu koji ide u korist optužnice za genocid koji je Južnoafrička republika podnela pred Međunarodnim sudom pravde protiv Izraela. Ukoliko nisu, Izrael je odgovoran za organizaciju humanitarnog konvoja. Ko su vozači koji su se uspaničili? Radnici UN-a nisu sigurno, oni imaju iskustva i trenirani su kako treba dostavljati pomoć. Kancelarija UN za humanitarne poslove, OCHA, je saopštila da nisu bili ni uključeni ni konsultovani oko ovog konvoja. Još veća odgovornost leži na tome što je Izrael dopustio da više od milion ljudi koji žive u Gazi gladuje mesec dana. Naravno da je njihova moć rasuđivanja otupljena. Glad je užasno stanje tela u kojem se inteligencija smanjuje, i jedino na šta je čovek sposoban da razmišlja jeste kako naći nešto za hranu. Glad nas dehumanizuje i vraća na stadijum životinje, ili, ako je čitaocima bliža apokaliptična estetika – na nivo zombija. U oba slučaja, radi se o perfidnoj dehumanizaciji. Izraelski mediji i javne ličnosti vode kampanju dehumanizacije Palestinaca, traže blokadu Gaze, usled čega ljudi gladuju, a onda se pojavljuju zaista takvi Palestinci koji naskaču poput zombija na kamione. Da li je odatle nekom dvadesetogodišnjem rezervisti izraelske armije, odraslom na pucačkim kompjuterskim igrama, preveliki korak da povuče nevirtuelni oroz i „skine“ tri-četiri zombija?
Na snimku konvoja se ne vide izraelski vojnici, niti je pojašnjeno gde su oni bili u odnosu na konvoj, ali njihova osećanja su nesporna. Ta osećanja se mogu videti i na Tik-toku, društvenoj mreži, gde izraelski vojnici preturaju po napuštenim palestinskim domovima i veselo odnose ratni plen, bilo da se radi o hrani ili cipelama ili ženskom donjem vešu čije su vlasnike možda ubili u konvoju ili artiljerijskom baražu. Letimično poređenje palestinskih i izraelskih snimaka pokazuje rat kao pakao jednih i razonodu drugih.
PRELIVANJE PAKLA
Pakao se od prvih dana prelivao iz Gaze na Zapad. Nemoguće je ostati ravnodušan na tako jednostranu patnju. U nedelju 24. februara, jedan mladić, 25-ogodišnji pripadnik američke vojne avijacije, Aron Bušnel se samospalio ispred izraelske ambasade u Vašingtonu. Bušnel je bio zgađen do tačke samouništenja bezpogovornom finansijskom, vojnom, diplomatskom podrškom Sjedinjenih Država Izraelu u „genocidu nad Palestincima,“ kako je to napisao u svojoj oproštajnoj poruci na Fejsbuku. Bušnel je tako pošao putem budističkog monaha Tik Kvang Duka, koji se zbog diskriminacije budista samospalio u Sajgonu 1963. usred vijetnamskog rata. U američkom gradu Atlanti se jedna žena, čiji je identitet još nepoznat samozapalila 1. decembra prošle godine, takođe iz protesta prema američkoj podršci Izraelu, ali je preživela uprkos teškim povredama.
Američki predsednik Džozef Bajden nije bio taknut ovim činovima. Na pitanje novinara o mogućem primirju, odgovorio je nonšalantno ližući sladoled za koji je delovao zainteresovanije nego za 30.000 mrtvih Palestinaca: „Mislim da ćemo ga imati od sledećeg ponedeljka.“ Masakr na brašnu ga je tri dana kasnije demantovao. Još jednom, američki predsednik je izgledao kao slaboumni kralj Lir kojim je lako manipulisati i čija reč se može izvrgnuti ruglu, ako ste izraelski premijer. Za to je dobio malu opomenu na unutarpartijskim izborima svoje Demokratske partije. Iako je Bajden jedini ozbiljni kandidat svoje partije za predsedničke izbore u novembru, mora se proći kroz formalnost unutarpartijskih izbora u svih 50 država SAD. Ovog vikenda su bili izbori u Mičigenu, na kojima je Bajden osvojio 81 odsto glasova. Čak 13 odsto, više od sto hiljada glasova, je otišlo „belim listićima.“ Kampanju bojkota Bajdena u svrhu protesta zbog njegove bespogovorne podrške Izraelu su pokrenuli mladi američki muslimani i Arapi, koja je očigledno naišla na dovoljno odziva među drugim demografskim grupama u Mičigenu. Bajden je 2020. dobio predsedničke izbore u Mičigenu sa svega 150.000 glasova prednosti u odnosu na Donalda Trampa, što čini 100.000 „belih listića“ velikom opasnošću. Slično kao i u Srbiji, perjanice Demokratske partije su se koliko sledećeg jutra dale u napad na sve te „kratkovide“ glasače „kojima je stalo do samo jedne stvari,“ kako je to rekla slavna glumica i velika zagovornica Demokratske partije, Vupi Goldberg.
Da li zbog masakra u Gazi, samospaljivanja Bušnela, opomene u Mičigenu, u ponedeljak 4. marta je potpredsednica SAD, Kamila Heris, održala do sada najoštriji govor prema izraelskoj vladi. Zahtevala je primirje koje će trajati šest nedelja, a zauzvrat bi Hamas oslobodio taoce koje je zarobio u napadu 7. oktobra, i koji su još uvek živi. Istovremeno je u poseti Vašingtonu, protiv Netanjahuove volje, njegov ministar ali i protivnik Beni Ganc, sa umerene desnice. Sjedinjene Države žele primirje pod hitno, pre početka Ramazana, jer će slike daljih tragedija imati još veći uticaj na muslimane tokom svetog meseca za vreme kojeg je ratovanje zabranjeno u islamu. Zato pokušavaju da preko Ganca ili smene ili urazume Netanjahua. No, njegova računica ostaje ista – što je rat veći, to je šansa da on ostane na vlasti veća a da ode u zatvor za korupciju manja.