Dvadeset godina Stanford je iz Karipske razvojne banke prodavao depozitne sertifikate, a naivni investitori iz 113 zemalja nisu prepoznali prevaru.
Bilo je tu svega – pranja novca, ometanja istrage, falsifikovanja, dok je s druge strane Stenford, jedan od najbogatijih Amerikanaca, uživao u luksuznim jahtama, flotama privatnih aviona i za nejga neizostavnim sponzorstvima kriket turnira.
Finansijska imperija Alena Stenforda protezala se od SAD do Latinske Amerike i Kariba, a nakon hapšenja u junu 2009. godine, sve mu je zaplenjeno, pa nije imao ni da plati advokata, koga mu je dodelio sud.
Na osnovu presude on mora da vrati novac, ali mu je od celokupne sume ostalo samo oko 330 miliona dolara pronađenih na raznim računima.
Stenford je optužio tužilaštvo za “gestapovsku” taktiku i tvrdio da su mu upropastili legitiman posao, iako nikad nije nikoga prevario.
Na prvom suđenju, tražena jekazna od 200 godina zatvora, kada je proglašen krivim za 13 od 14 tačaka optužnice, traženo je i 230 godina zatvora. Na kraju je dobio “samo” 110.
Odrastao u siromašnoj porodici, i posle neuspešnog posla sa teretanama, počeo je da se bavi finansijama. Osnovao je Stenford međunarodnu banku, a kako se vremenom posao razvijao, kancelarije je iz Karakasa prebacio u Cirih.
Novac mu je doneo moć i bogatstvo i kako je izjavljivao na suđenju, bliskost sa porodicom Buš, a tokom predsedničkih kampanja dao je oko 1,8 miliona dolara za Demokratsku i Republikansku partiju.
Najveća misterija u celoj priči je kako je uspevao da izbegava zakon tako dugo, iako su američki ambasadori bili upozoreni da ne smeju da se slikaju sa Stenfordom i uspevali su u tome, tvrde izvori Vilikiksa.
Nakon što je shvatio da mu se carstvo ruši, pokušao je prvo da pobegne u Antigvu, a potom na Karibe, gde je vlasnik lokalnih novina i lanaca restorana.