Uzimo za primer Uroša, kaskadera koji je glasovima publike u ponedeljak izbačen iz rialitija. Za sebe je mislio da je mnogo moćan, da niko ne može bez njega, da će svi progledati kroz prste njegovom arogantnom ponašanju… Prvo je prišao Avi, iskoristio njenu naivnost (znam, znam, mnogi pasionirani gledaoci VB se neće složiti sa ovom mojom ocenom), zatim ju je pred svima danima ponižavao i okrenuo se rasnoj Soraji. Nisam vidovit, ali da je ostao još koju nedelju siguran sam da bi ga i zanosna plavuša nakon što bi ga iskoristila bacila na smetlište istorije. Publika je, naravno, sve skapirala i izbacila Uroša.
Kakve to sve ima veze sa našim predsednikom? Pa i Nikolić, poput Uroša, misli da je mnogo moćan i mudar. Primer te mudrosti može se videti i u nedavnom dodeljivanju nacionalnih priznanja „vedetama demokratije“, predsednicima Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana u vreme kada se Vlada grčevito trudila da postigne sporazum sa EU. Na spisku odlikovanih našla se i Liana Kaneli, radikalna poslanica grčke komunističke partije i tamošnji najveći zagovornik raspada EU. Ako smo već hteli da nagradimo nekoga iz Grčke – a moramo priznati da je taj narod zaslužio naše poštovanje – sigurno je bilo pogodnije ličnosti od poslanice Kaneli.
Naravno, predsednik Nikolić i njegov tim imaju pravo da priznanje dodele onima za koje smatraju da su to zaslužili, ali onda nemaju pravo da kukaju kako u toj Evropi nemamo saveznika, kako nas niko ne razume, kako su svi protiv nas. Niko od Nikolića ne traži da se spušta toliko nisko poput kosovskih političara koji su prištinske bulevare nazvali po američkim političarima, niti da se komponuje neka nova „Danke Dojčland“, ali sigurno je bio i neko u toj mrskoj EU (kojoj, ponavljam, mi sami želimo da se pridružimo) ko bi na svom reveru mogao da ponese srpsko priznanje. Ako nemamo saveznike, hajde da počnemo da ih stvaramo…
Pre desetak godina na jednom putovanju po Grčkoj bio sam iznenađen govorima grčkih političara koji su na sva usta podržavali da Turska uđe u EU. Kada sam posle jednog takvog sastanka prišao jednom od zvaničnika i upitao ga o tim stavovima, podsećajući ga na vekovno neprijateljstvo Turske i Grčke, lakonski je rekao: „Naravno da nam nije u interesu da Turska postane član EU, ali isto tako znamo da je Nemačkoj to još veći problem i da će sigurno blokirati pristup. Ovim stavom u Turskoj smo dobili saveznika, a nismo ugrozili strateške ciljeve“.
Politika je igra i treba znati kako se igra jer glavom kroz zid nikada nije bilo dobro rešenje. Onaj ko u isto vreme hoće i Avu i Soraju, ko omalovažava onoga s kim je bio u krevetu i dobio njenu naklonost, završiće isto kao i Uroš – osramoćen i izbačen iz svih daljih igara.
U VB,MOŽE DA SE NAUČI:KO JE KOGA J,KAKO SE KONZUMIRA DROGA I ALKOHOL I KAKO SE PSUJE..
Autor je sasvim dobro primetio sve, ali mislim da misljenje ipak pomalo mlako. Ja mislim da smo trebali da imamo i mi neku vrstu Danke Dojcland i bulevare po njihovim imenima i mnogo vise od toga. Od inata nema goreg zanata, a mi se inatimo i inatimo. Pa zar prica o tribunalu mora da se vodi sa toliko gorcine i netakticnosti? Usred cele nase kampanje i nastojanja da se kako tako priblizimo Evropi, nama najmanje trebaju govori koje nas predsednik cita.
samo da je na vreme gledao crtane filmove svatio bi da slogan: ako ne mozes da ga pobedis, ti mu se pridruzi, nije ni malo bez veze.
Dok je njemu kao predsedniku dobro, narodu nije i niti ce biti i sve je dalje i dalje neki bilo kakav boljitak.. VB je ogledalo, a Farma to smo mi…