Ovo je rezime tri poruke emitovane putem svih medija u Srbiji, a i zainteresovanih šire, sa Izborne skupštine Srpske napredne stranke i crkvene svečanosti u Kniću; srž poruka koje će Srbiju dugo držati u okovima ambicija dvojice političkih prvaka da pomire svoju, stranačku i državnu prošlost Srbije sa njenom sadašnjicom i budućnošću.
Novi lider SNS, čovek sa najdužim i svojevoljno uzetim najtežim spiskom zaduženja u Vladi i van nje, vicepremijer Aleksandar Vučić stidljivo je prvih četiri, šest, sedam “sigurnih” godina vladavine svoje stranke produžio na deset, kao da će samo ova vlast odoleti proveri: „Pred nama je težak put. Moramo da budemo odgovorni. Jedan uz drugoga. Ostavljeni su nam spaljeni temelji. Moramo da gradimo kuću za sve građane Srbije. Volim SNS, volim vas. Volite svoju stranku i čuvajte je. Na sledećim izborima naša pobeda mora da bude veća“.
Kako dolikuje domaćinskoj Srbiji, najdraži gost na Izbornoj skupštini i najzaslužniji za stranački rast eks-predsednik SNS i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, do suza ganut, nije napravio grešku i ponovio istorijsko „Volim i ja vas“, iako bi ovacije u centru Sava takav izlet u potpunosti opravdale. Ipak, formalno nestranački nije odoleo porivu da oda priznanje SNS-ovcima: „Bili ste najbolji, najbolji ste i bićete najbolji!“
Samo dan kasnije, veličajući skup u zavičaju i dižući crkvenu svečanost na državni rang, ojačao je temelje svoje politike jednim bezmalo tautološkim obrtom: “Pradedovi su udarili temelj ovoj crkvi, a nama su neki udarili na temelje države“. Da bi nesumnjivu vezu crkve stare jedan vek i države sa znatno dužim stažom objasnio, prizvao je žitije Nevernog Tome, Isusovog sledbenika koji je podizao duhovne građevine “za večnost, radije nego dvorove za svoje savremenike” i istakao da je to nauk i za ljude današnjice. Nauk koji će vladati Srbijom onih šest, pa i onih nespretno obećanih deset godina, tokom kojih će se pomiriti prošlost i sadašnjost, uz Božju pomoć!
Pobeći od sebe nije lako ni u životu bez bremena vlasti; čovek suočen sa preprekom najlakše se vraća korenima, zavičaju, starim navikama, olakim obećanjima i teškim opravdanjima. Srbija danas, kao i sve njene prethodnice, rado se vraća mitovima o sabornosti, poštenju i sjaju koji treba vratiti. Mitomanskoj maniji i uverenosti u sopstvenu neprolaznost nije odolela ni prethodna vlast, a ovoj stasaloj na ratnim vihorima i herojima biće mnogo teže da odvoji ovozemaljsko graditeljstvo od onog duhovnog za potomke. Bar u njenom pretežnom delu koji se zove SNS i koji se vlasti domogao na negaciji sopstvene prošlosti i u savezu sa onima koje je doživljavao kao sotone.
Samo ste zaboravili jos savremenu tehnologiju u vidu helikoptera i optickog kabla do privatne rezidencije o trosku normalno, voljenog naroda, kojeg ne zeli da zastupa u pregovorima o Kosovu
Kada se malo bolje sagleda sumorna stvarnost ove zemlje, sa ogromnim brojem nepismenih i polupismenih, a o (ne)kulturi da se i ne govori, onda je jasan pravac kojim ide ova novo komponovana vlast. Nazalost sve smo blize devedesetim godinama. Samo isprazna obecanja i zamazivanje ociju glupostima.A da i da ne zaboravimo, politika cvrce ruke.