Njegovo poslednje „svedočenje“, po nesuvislosti identično Legijinom, otkriva nam da se iza nadimka često pominjanog južnog voća, generala Papaje, zapravo nalazi načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović. Slatko je to objasnio, nerazgovetno i nepovezano kako jedino zna, baš onako kako su sladak limun i kiselo grožđe.
Milovića, policajca koji je vodio veći deo njegovog hapšenja, onog koji je s kolegom Miletom Novakovićem jureći po Evropi od Čumeta prikupljao dokaze protiv zemunskog klana i Legije, od Zvezdana Jovanovića izmamio priznanje o ubistvu Zorana Đinđića i organizaciji zločina… označio je kao čoveka koji je od mafije zgrnuo milione evra i stvorio novu mafiju. Dovoljno o Šariću.
Važniji deo jeste reakcija države. Zapravo, to što je nema. Ovih dana, kažu, Milović ne odgovara ni na telefonske pozive najbližih saradnika. Pretpostavljaju da je ljut. Ne zbog Šarića, nego zbog onih uz koje je i zbog kojih je svojevremeno „zgrnuo“ teško ranjavanje. Sada je dočekao i Radnu grupu koja će ispitati Šarićeve navode.
Komentarisanje je izlišno. Dovoljno je puko podsećanje na zaboravljeno.
Krajem septembra 2013. Bogdan Pušić, tada šef Radne grupe za ispitivanje privatizacija, podneo je ostavku. U obrazloženju je naveo da je tokom 28 dana u jednom dnevnom glasilu okarakterisan kao kriminalac bez prava na institucionalnu zaštitu.
„Smatram da sam svojim dosadašnjim radom i rezultatima zaslužio takvu zaštitu… Na ovaj čin sam se odlučio i kako bih zaštitio profesionalni ugled srpskog policajca, kao i članove svoje porodice“.
Pušić je zahtevao da se formira komisija koja će ispitati navode tabloida. Želja mu je uslišena, provera izvršena, ustanovivši da u karijeri nije učinio ništa čime bi zaslužio lažne optužbe, naslovnice tabloida i brzi zaborav javnosti. Baš sve to mu se desilo.
Samo mesec ranije objavljene su montirane fotografije direktora policije Milorada Veljovića i navodnog balkanskog narkobosa albanskog porekla. Prateći tekst sažet je u tvrdnju da su održali tajni sastanak u toaletu hotela. Iako je, tvrde, policija ustanovila ko je fotografije direktora policije kao gosta na venčanju iskoristio za opasno izmišljenu priču, ime nije obelodanjeno.
Uzgred je objavljena i „optužnica“ protiv Milovića zbog „nelegalnog poklanjanja mobilnih telefona“, čemu je isti tabloid posvetio dodatak na punih 12 strana!
Naušrtb činjenica i zdravog razuma, nastavilo se u istom maniru. Slične optužbe, druga imena.
Sredinom 2014. nije se promenila atmosfera u kojoj je nemoguće, ponekad i rizično, tumačiti laži i potrebe. Za opis bi savršeno moglo da posluži zapažanje bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića izrečeno pre pune decenije: „Moja je najveća zabluda u tome što sam zaista verovao da svi mi hoćemo da sredimo mafiju“.