“U ovom momentu potrebno je reći da dokumenta o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića stoje na raspolaganju i ako se organi Srbije budu potrudili mogu da ih dobiju. To je sve što sada mogu da kažem. Ne treba sve tražiti u Srbiji, nešto ima i van“, poručio je Kacin.
Smišljena, nepromišljena ili neodgovorna Kacinova tvrdnja, za koju i sam kaže da je plod „saznanja“, a ne uvida u dokumenta i jasne dokaze o njihovom postojanju, jednostavno je neumesna, mimo standarda koje bi trebalo da oličava zvaničnik EU i bar podjednako udaljena od obaveznog diplomatskog rečnika.
Politička pozadina ubistva premijera Đinđića nije, niti je ikada trebalo da postane, tema s kojom je dozvoljeno mešetariti. Nažalost, pokušaja je bilo, pa i onih da se istraga pretoči u javnu debatu i razmenu utisaka, a ne prikupljanje činjenica. Ako ništa drugo, ozbiljnost problema pokazuje nedavni zahtev grupe poslanika Evropskog parlamenta da se ispitivanje političke pozadine ubistva premijera Đinđića uvrsti kao jedan od uslova u procesu pridruživanja Srbije EU. Čak i da je motiv grupe evroposlanika krajnje dobronameran, istraga koju pominju kao uslov neuporedivo je značajnija za Srbiju nego za EU. Stoga bi razumno bilo da se Srbiji pomogne, a ne da se od nje zahteva. Te da se ukoliko dokazi za pomoć postoje, oni i dostave. Vidno zbunjen vešću o Kacinovoj izjavi, ministar pravde Nikola Selaković je ipak smireno i smisleno novinarima odgovorio da je to „nešto do čega treba da dođemo putem međunarodne pravne pomoći“.
Evropski izvestilac je na grub način u neprijatnu situaciju doveo sve političare u Srbiji. Jer, kako tumačiti tvrdnju da su „dokumenta na raspolaganju organima Srbije i da, ako se potrude, mogu do njih da dođu“? Da li bi to trebalo da znači kako dokumenta ranije nisu bila na „raspolaganju“, ili da pređašnja vlast nije bila zainteresovana da dođe u njihov posed? Ili bi, pak, moglo da znači kako je i sadašnjoj vlasti istina ponuđena na tacni, ali da ni ona za nju ne haje? Obe solucije su teško prihvatljive. Treća, jednostavno i logično, ne postoji.
Izletom u navodne obaveštajne krugove Kacin se svrstao u poduži red „dobro upućenih izvora bliskih istrazi“. Olaka izgovorena tvrdnja izvesno će probuditi zmajeve svih mogućih zavera, od teoretičara koji su ubistvo premijera Đinđića pripisali stranim obaveštajnim službama, preko „istraživača“ koji su u zločinu otkrili krvave šake njegovih najbližih saradnika, do tumača ledenog metka ili osvete mafije zbog neispunjenih obećanja…
Suđenje izvršiocima ubistva premijera Đinđića je okončano, ali istraga političke pozadine godinama traje. Ukoliko zaista postoje dokazi o kojima je Kacin govorio, krajnje licemerno bi bilo da ih EU ne dostavi na pravu adresu, Specijalnom sudu u Beogradu.