Agencija za borbu protiv korupcije u svom radu, pored ostalog, postupa i po predstavkama građana. Ako se broj upućenih predstavki u vezi sa korupcijom u zapošljavanju uzme kao jedan od indikatora rasprostranjenosti ove pojave, može se konstatovati da je ona u našem društvu česta.
Kada je reč o vrstama pritužbi, podnosioci predstavki ukazuju na to da se u javnom sektoru ne poštuju propisani kriterijumi prilikom zapošljavanja, da se krše zakonske procedure, a, posebno, da se ne vodi računa o formalnim uslovima neophodnim i zakonom predviđenim za radna mesta na koja se zapošljava. Neretko “prijateljske veze” imaju presudan značaj prilikom zapošljavanja. Takođe, u pojedinim slučajevima direktno se ukazuje na davanje novca radi kupovine radnog mesta kao jedinog „sigurnog“ načina da se obezbedi to isto radno mesto.
Analizom podnetih predstavki stiče se utisak da se na koruptivan način dolazi do radnog mesta na svim nivoima, od pripravničkih do najviših menadžerskih, odnosno upravljačkih pozicija. Sve navedeno odnosi se kako na javne funkcije koje zahtevaju zasnivanje radnog odnosa (u najvećem broju slučajeva u pitanju su direktori ustanova), tako i na izvršilačka radna mesta u organima javne vlasti. Differetnia specifica kada su u pitanju javne funkcije jeste da građani u prvi plan ističu presudni uticaj „političkih veza“ i partijske pripadnosti.
Kada je reč o funkcionerima, u toku 2013. godine Agencija je pokrenula postupke za utvrđivanje povrede zakona zbog sukoba interesa u vezi sa nepotizmom u 72 slučaja javnih funkcionera. Najveći broj tih postupaka u vezi je sa nepotizmom prilikom zapošljavanja članova porodica u organima, ustanovama i javnim preduzećima u kojima javni funkcioneri vrše javnu funkciju. Među tim postupcima ubedljivo najveći broj odnosi se na nepotizam u ustanovama prosvete (na svim nivoima – od predškolskih, preko osnovnih i srednjih, do visokoškolskih ustanova).
Učinioci povrede su, gotovo bez presedana, direktori i dekani, koji najčešće zasnivaju radni odnos sa decom i bliskim rođacima, čime krše odredbu člana 27. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer javnu funkciju koriste za sticanje koristi za sebi povezana lica, kao i odredbu člana 32. istog Zakona, što o sumnji u postojanje sukoba interesa nisu obavestili Agenciju i organ koji ih je izabrao na funkciju.
Iz prakse Agencije verovatno najdrastičniji i javnosti najupečatljivi slučaj nepotizma jeste slučaj ranijeg dekana Medicinskog fakulteta u Nišu, koji slikovito govori o korupciji prilikom zapošljavanja u prosveti. Da podsetimo, on je “za svoga vakta” na tom fakultetu zaposlio sina, kćerku, snaju, zeta, priju, sestru i još nekoliko bližih i daljih rođaka. Protiv imenovanog je Agencija okončala postupak donošenjem mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Takođe, on je u prekršajnom postupku na osnovu zahteva Agencije novčano kažnjen.
Korupcija prilikom zapošljavanja javlja se u svim oblastima društvenog života, a najizraženija je u prosveti, zdravstvu i državnoj upravi. Sve navedeno, pojedinačno i u zbiru, obezvređuje znanje, stručnost i integritet, nipodaštava profesionalnost, a u prvi plan ističe korupciju i nameće je kao društveno prihvatljiv obrazac ponašanja. Podsećanja radi, prema Ustavu Republike Srbije svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Agencija za borbu protiv korupcije podržala je sprovođenje projekta “Zaustavimo korupciju koja ugrožava dostojanstven rad” koji je realizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Beogradskim Centrom za ljudska prava i Inicijativom za lokalni razvoj Kraljeva. Projekat finansira Evropska Unija u sklopu programa podrške civilnom društvu u Republici Srbiji.
(Autor je zamenik direktora Agencija za borbu protiv korupcije)