I šta je sad sa svim onim ubeđivanjem građana da su to odvojene priče? Brisel je možda pažljivo birao reči, tvrdeći da „u ovom trenutku“ to nije povezano. Taj trenutak je minuo i stigao je novi, koji za Srbiju može da se oduži. Nadajmo se da se neće odužiti kao ovaj Turski trenutak EU-kandidature od četiri decenije.
U Beogradu se za to vreme prethodnih godina nisu birale ni reči ni sredstva da se građani ubede da hrlimo ka Evropi bez alternative i da nam se Kosovo neće isprečiti, bar do trenutka kad dođe na red konačna odluka o prijemu Srbije u EU.
Političari to nisu činili zbog toga što su kratkovidi ili naivni. Činili su to u želji da odlože gorku pilulu, da profitiraju sada malo na ovim ili onim izborima, a za kasnije odlože loše vesti i debele kamate koje treba platiti. Zaboravili su pouku o žabi – a) nemoj dugo da je gledaš, već je odmah progutaj, b) ako treba da progutaš dve, prvo progutaj onu veću.
A taj sitnosićardžijski duh ne izbija na površinu samo kad su u pitanju veliki državni problemi i krupna pitanja, poput Kosova i evropskih integracija.
Svuda, gde god se može, političari se trude da ostvare neku malu političku zaradicu sad i odmah, ne mareći na duži rok ni za državu, ni za državnu politiku, ni za bilo koje drugo pitanje.
Doneli smo strog Zakon o bezbednosti saobraćaja da sačuvamo živote građana na duži rok, ali je politički na kratak rok profitabilnije igrati se sirotinjske majke, odlagati obavezu korišćenja zimskih guma, češćih tehničkih pregleda za stara vozila, novih pravila za obuku vozača. Doneli smo strog zakon za borbu protiv korupcije ali će njegovi rezultati u prevenciji biti vidljivi tek za 5-6 godina. Bolje je odmah pokazati građanima kako umemo da hapsimo, a u međuvremenu ignorisati odluku agencije o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva ili neustavno menjati zakon radi „političke stabilnosti“.
Preduzeća koja smo mogli da prodamo nismo prodavali, u ona koja je trebalo odavno da odu u stečaj smo upumupavali novac, penzioni sistem nismo (i nećemo skoro) reformisali. Odlažu se poskupljenja, dužnici se ne tuže. Krpimo staž radnicima kojima privatne firme nisu uplaćivale doprinose, plaćamo štetu seljacima koji nisu želeli da uplate osiguranje od grada, dajemo subvencije zbog toga što je neko blokirao saobraćaj u Nemanjinoj.
Uvek je postojala opasnost da će se neko pobuniti i zbog toga smo se odlučili da sečemo psu rep na parče. Umesto jednog snažnog i HRABROG zamaha i reza, pa makar uz rizik da nas pas zbog toga ugrize, mučimo se i kinjimo već gotovo deceniju.