Gotovo izvesno smo i jedna od retkih evropskih zemalja u kojima se za teške saobraćajne prekršaje često izriču novčane kazne. U uređenim zemljama za prekršaje u saobraćaju koji su posledica bahatosti vozača oduzimaju se dozvole, zatvorske kazne se izriču ukoliko su posledice kobne po bilo kojeg učesnika, u pojedinim slučajevima se, čak i kad kobnih posledica nema, prekršilac prvo upućuje kod psihijatra. Zakon je jednostavan – onaj ko svesno čini prekršaj mora na stručno posmatranje. Nijedan izgovor se ne prihvata. Jer, automobil može da se posmatra i kao oružje. Što, nažalost, u Srbiji sve češće jeste slučaj.
Bahatost, neodgovornost, licemerje, laka zarada, potkupljivost… Nemoguće je odrediti samo jednog, isključivog krivca za užasne informacije s kojima nam svakog jutra počinje dan. U Novom Sadu se šestoro mladih ugušilo u diskoteci, u Beogradu je dvoje podjednako nedužnih na autobuskom stajalištu stradalo zbog sumanute trke automobila čiji je vozač izgubio kontrolu nad vozilom. I nad sobom. Poginuli su čekajući autobus na čijim je vratima nalepnica „Prednost trudnicama“.
„Novosađani, organizujte demonstracije… Hapse električara, a objekat je radio bez dozvole!!!“, glasio je jedan od prvih komentara posle užasnih vesti iz vojvođanske prestonice i saopštenja da je priveden čak i električar koji je, nekada davno, ugrađivao kablove za struju u diskoteci. Činjenica da je neko posle njega „petljao“ s kablovima i da je umesto 100, u diskoteci bilo preko 300 mladih, kao da ima manju težinu. Da li bi u Beogradu trebalo da očekujemo hapšenje konstruktora „škode“ čiji je vozač divljao za volanom i bukvalno samleo dvoje ljudi koji su čekali autobus?
Zakoni nisu problem Srbije. Za razliku od razuma, bar zakona imamo. Oni regulišu i ponašanje i obaveze. I sankcije za njihovo nepoštovanje. Oštre sankcije. Zar je zakon teško primeniti? Praksa pokazuje da jeste. Ako već razuma nema, ako ga oni koji ne bi smeli svesno zanemaruju, ako ga ni oni koji kontrolišu njegovo sprovođenje nemaju, bar iz poštovanje prema sebi i poslu od kojeg žive, onda sankcije ostaju jedino rešenje. Saobraćajac koji je u Čačku napisao kaznu „svojim“ policajcima zbog nepropisnog parkiranja suspendovan je s posla. Posle tihog štrajka ostalih saobraćajaca vraćen je na posao. Dakle, uspeo je. Ne samo on. I razumno i pravedno.
Da li smo se potpuno urušili u moralu i ljudskosti… Trpimo li posledice svih pređašnjih nevolja na koje su se druge nadogradile? Ne bih rekao da je tako.
Ima, srećom, ovde mnogo lepih i humanih primera. Problemi su u nekažnjenoj bahatosti, neodgovornosti, licemerju, lakoj zaradi, potkupljivosti… Nije umeće doći do takvog zaključka.
Dokle god na ulaznim vratima gradskog saobraćaja budemo viđali upozorenje da je trudnicama neophodno ustupiti mesto za sedenje, ne zbog toga što je zakonski kažnjivo već što se to jednostavno podrazumeva, teško da ćemo se buditi uz neke lepše informacije.
I treba da pise natpis za trudnice.U EU nigde ne pise i zato NIKO trudnici,starijim osobama ili roditeljima sa detetom u narucju NE ustaje!Humanost je ovde u Evropi odavno rekla laku noc.Dva puta sam bila trudnica,zivim sve vreme u Nemackoj,vozim se svakodnevno gradskim prevozom i sve ovo pricam iz iskustva!
Ma neka stoji natpis, nije to sporno. Sporno je to sto niko ne cita ili cita ali ignorisu. Kako naterati nas narod da se pridrzava pravila ili da bar ima kulturu lepog ponasanja????
Samo zbunjujete ljude ovakvim pozivima. Kad sednem ne gledam koje pored mene, ni u kakvom je stanju da me neko ne bi opljačkao! Trudnoću ne prepoznajem kao ni oni koji mi zbog mog tipa i prekomerne debljine i nedostatka kondicije ustaju uz silno izvinjavanje što nisu to odmah uradili jer nisu ‘primetili’.