Kada se posle Nirnberškog procesa vratio u Kaliforniju, dr Keli je saopštio svoja užasavajuća saznanja da u psihijatrijskim pregledima i analizama Geringa i ostalih nije našao poremećaje psihe. Doživeo je veliki šok kada je shvatio da su to „normalni ljudi“, odnosno da između njih i drugih ljudi nema gotovo nikakvih razlika. Njegov nalaz je bio da nacističke vođe koje je ispitivao nisu bili umno poremećeni već su pokazivali osobinu koja se sreće i kod drugih ljudi oko nas, u komšiluku, na ulici, u poslu… Reč je o osobini da se iskoristi svaka prilika za sticanje moći, i spremnosti da se zbog toga gazi preko svakoga. Zaključio je psihijatar da takvih ljudi ima u svakoj zemlji, u svakoj profesiji. Za njega je to saznanje bilo poraznije od pomisli da su nacistički zločini dela bolesnih ljudi.
I danas, kao i ranije, politika je i na ovim prostorima odavno prepoznata kao šansa za sticanje moći i, sledstveno tome, brzo bogaćenje, bolje reći, otimačine kojima se i kad su belodane teško ulazi u trag. Ko danas na bilo kom mestu u Srbiji – u mesnoj zajednici, opštini, gradu, kako se god zvalo to parče zemlje gde živimo, može da se pohvali svojim liderom? Poglavicom koji brine o potrebama svog plemena ili, manje-više, svih svojih životnih saputnika. Likom koji uspravno hoda korzoom ili glavnom ulicom, svako malo klimajući i naklanjajući se svojim znanim i neznanim sugrađanima. I kome takve osobine donose ugled i poštovanje.
Rečenih nema u svekolikoj političko-upravljačkoj eliti. Potvrđuju to nezadovoljni građani koji mesecima ne posustaju u protestima i blokadama. Ogorčeno je i mlado i staro jer na svakom koraku, u video-insertu, štampanim formatima ili na socijalnim mrežama vide lične neutoljive apetite. I želju da „izabrani“ po svaku cenu sačuvaju moć stečenu mimo uobičajene životne staze znanja, poštenja i brige za javno dobro.
„Učinite sve što možete da zemlju vratite na put uspeha… i omogućite građanima da u svakom smislu budu ponosni na svoju Srbiju“, poručio je Aleksandar Vučić na instagram nalogu čestitajući izbor nove/stare Vlade na čelu s novim premijerom Đurom Macutom. Bilo bi smešno da nije tragično to što se pravda i uspeh očekuju od grupe ljudi do srži lojalnih jednom čoveku. I isto toliko neodgovornih prema onome što se zove javni interes. Još je tužnije što se to očekuje od novog premijera – lekara i profesora Univerziteta, „divnog, hrabrog, staloženog, strpljivog i trpeljivog“ čoveka, kako ga je predstavio i reklo bi se izabrao sam Vučić.
S kim si, takav si, glasi drevna narodna mudrost. Nebrojene rupe u koritu našeg broda moguće je krpiti iako taj posao ponekad podseća na nesrećnog Sizifa. Ali tak kada među kormilarima bude više veštih majstora nesumnjivog stručnog, ali i podjednako važnog moralnog integriteta. Takva selekcija u vlasti ovde još nije ni na vidiku. Neće je ni biti dokle god u politici i vlasti dominira želja za moć. Zarad onoga što ona donosi.