Najviša temperatura – 40 stepeni u najtoplijem delu dana – izmerena je u Nišu, Zaječaru, Negotinu, Ćupriji i Velikom Gradištu. Tek stepen manje pokazivali su termometri u Novom Sadu, Kikindi, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Kuršumliji. U prestonici je izmereno „samo“ plus 38, mada se vazduh na gradskim ulicama gotovo usijao, tako da je bilo teško i disati, kamoli hodati. Činili su to samo retki namernici koje je ko zna koja nužda naterala da izađu iz svojih domova.
Čak se i javni medijski servis (RTS) dosetio da bar malčice posluži javnom interesu i posavetuje građane, posebno one starije, kao i hronične bolesnike, pa i trudnice, da između 11 i 17 časova ne izlaze na otvoreno. Takođe, preneli su preporuku stručnjaka da se unosi dovoljno tečnosti i konzumira voće i povrće.
Ipak, ni ovim povodom RTS nije izneverio svoju imanentnu naviku da nešto važno i prećuti: ni reči o onima koji rade – u građevinarstvu ili poljoprivredi, na primer. Kao ni o kopačima uglja, putarima, komunalcima, vozačima, magacionerima… Ili je posredi bila iskusna, dobro uvežbana i toliko puta dokazana uređivačka politika koja ne dozvoljava da se širi strah, ponajmanje panika zbog malo jačeg sunca. Pa leto je, zaboga.
Prećutan je i trud neimara koji su upravo proteklih uzavrelih dana priveli kraju premošćavanje
Save kod Šapca kako bi predsednik Republike dobio novu priliku za slavodobitnu poruku da „ni zbog velike krize Srbija nije prekinula nijedan veliki projekat“. Uprkos suncu i vrućini, dapače. Koju su, doduše, Vučić i prateća svita izbegli prelazeći novi most ujutru. Valjda zbog ranije planiranih obaveza.
A kako se to radi tamo gde sunce izlazi i zalazi?
Japan je krajem juna nekoliko dana bio na udaru toplotnih talasa. Kada je u Tokiju oboren bezmalo 150 godina star temperaturni junski rekord (tri uzastopna dana plus 35), vlasti su, podrazumeva se putem medija, pozivale stanovništvo da se čuva preteranog izlaganja suncu, ali i da štedljivo troši struju kako ne bi ugrozili energetski sistem. Mediji su izvestili da su desetine ljudi zbrinute u bolnicama, dok su najmanje dve osobe umrle od posledica toplotnog udara.
U Velikoj Britaniji sredinom jula je proglašena „crvena“ uzbuna zbog visokih temperatura – iznad plus 38. Upozorenje Meteorološke agencije da bi moglo da dođe do obolevanja i smrtnih ishoda i kod zdravih osoba preneo je, naravno, BBC. Najstarija i najuglednija radiodifuzna stanica na svetu pozvala je milione Britanaca da ne prkose suncu i – rade od kuće. Vozovima je ograničena brzina, a putevi su posipani peskom kako bi se sprečilo topljenje asfalta. Škole su radile skraćeno, a otkazivane su tzv. redovne posete lekarima…
Slično se dešavalo i radilo u Španiji, Portugaliji, Nemačkoj…
Zašto je u Srbiji reakcija na nenormalno visoke vrućine tako „bleda“?
Jedni kritikuju nedorečene norme – Zakon o bezbednosti i zdravlju ne predviđa maksimalno dozvoljenu temperaturu za rad. Drugi za ono „lako ćemo“ okrivljuju vlast, koja zajedno sa javnim servisom brine o strahu i panici građanstva. Treći podsećaju da je bilo gor(ljivij)ih godina: rekordna temperatura u Srbiji izmerena je pre 15 godina u Smederevskoj Palanci – plus 44,9 stepeni. Tog najtoplijeg leta u čak 16 gradova temperatura je bila iznad 40. podeoka.
Pa šta!?