Dakle, šta treba imati na umu kada nas u neznanju i slepom verovanju iznenadi neka činjenica koja svedoči da Srbija nije postala regionalni lider, a posebno ne „ekonomski tigar Jugoistočne Evrope“, kako je to pre šest godina najavio predsednik Aleksandar Vučić u autorskom tekstu za Svetski ekonomski forum u Davosu.
Prvo, Srbija spada u najsiromašnije zemlje Evrope, a poslednjih desetak godina dodatno smo zaostajali i za regionom, i za Evropom, i za svetom. Da bi postala ekonomski tigar i, na primer, sustigla prosek zemalja EU, Srbija bi, procenjuju to nezavisni ekonomisti, decenijama morala da ostvaruje godišnji rast od najmanje šest odsto!
To naše siromaštvo dokazuju i uporedni podaci o kupovnoj moći stanovništva, odnosno o bruto društvenom proizvodu (BDP) po glavi stanovnika. Ta vrednost BDP u Srbiji iznosi svega 52 odsto u odnosu na prosečnih 100 odsto u EU. Šta tek reći kada se zna da su od nas manje ili više uspešnije i zemlje regiona kao što su Slovenija (90 %), Rumunija (73 %), Hrvatska (70 %), Bugarska (55 %), ali i komšije koje nisu članice EU kao Crna Gora (61 %). Iza Srbije jesu Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija, ali je bezobrazluk da se zbog toga predstavljamo njihovim liderom. Ili, još gore, uzorom.
Srbija pripada nevelikom društvu evropskih zemalja koje godinama sistematski zapostavljaju kvalitetno obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, nauku, kulturu… Statistika govori da približno 165.000 stanovnika starijih od 15 godina nije išlo u školu, da samo osnovno obrazovanje ima oko 21 odsto stanovnika, srednju školu je okončalo 49 odsto, a visoko obrazovanje ima nešto manje od 11 odsto građana. Odavno traje doba veštačke inteligencije kao ključnog pogona razvoja, a naša obrazovna „krvna slika“ ne garantuje više od pretežne sposobnosti za manuelni rad uz pomoć štapa i kanapa. Zato nam, valjda, kompjuteri i internet i služe prevashodno za političku propagandu, manipulacije i govor mržnje.
I konačno, živimo u zemlji u kojoj je pravni sistem podređen samovolji sirove i surove političke moći koja bezobzirno i neskriveno sistematski uzurpira državnu imovinu. Na mestima odlučivanja nekompetentni poslušnici vlasti čuvaju sistem u kojem cvetaju korupcija i kriminal. Namešteni javni tenderi i privilegovani poslovi uništavaju slobodno tržište kapitala, znanja i preduzetništva bez kojih nema napretka.
Zato „lider stabilnosti u regionu“ i odašilje nimalo miroljubive poruke, povećavajući rashode za vojsku i policiju nauštrb nauke i obrazovanja, solidarnih i socijalnih fondova i inih nasušnih potreba svojih građana. Naravno, o trošku upravo istih tih pripadnika „nebeskog naroda“ – od najstarijih preko narastajući, do onih još nerođenih generacija. Ma koliko da nas ima i bude.