Na poziv četiri reprezentativna sindikata hiljade prosvetnih radnika i radnica iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Zrenjanina, Kraljeva, Vranja, Kruševca, Leskovca, Vršca… demonstrirale su ulicama prestonice nagomilano nezadovoljstvo zbog svog „ponižavajućeg položaja“ i za to direktno optužili vlast. Na protest i jednodnevni štrajk u školama pozvali su Unija sindikata prosvetnih radnika, Sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“, Sindikat obrazovanja i Sindikat radnika u prosveti. Ova sindikalna koalicija je tokom septembra i oktobra organizovala proteste i prekide nastave, nezadovoljna što Vlada definitivno nema nameru da ispuni ono što je obećala i definisala sporazumom koji je sa njima potpisala 12. oktobra 2023. Sada kažu da su „opet prevareni“ jer su nakon parafiranja tzv. Protokola, kojim je osnovna plata nastavnika trebalo da se izjednači sa prosečnom zaradom, odustali od najavljenog generalnog štrajka.
Godinu dana kasnije postaje jasno da izvršnoj vlasti ne pada na pamet da sprovede „overeno“. Odmah nakon prošlog, oktobarskog protesta predsednik Srbije Aleksadar Vučić izjavio je da prosvetari zaslužuju izvinjenja jer im je vlast obećala nešto što nije mogla da ispuni. Prošlog utorka, očigledno u nameri da ponovi lanjski manevar „sporazumevanja“, Vlada je sindikalnim predstavnicima ponudila povećanje plata za 11 odsto od 1. januara. I još bi svim prosvetarima izuzev onima u visokom školstvu (!?) jednokratno podelila po 15.000 dinara. U šahovskom (i šibicarskom) stilu „taknuto-maknuto“: premijer Miloš Vučević je sindikalcima rekao da će ukoliko ne prihvate ponudu Vlada razmotriti kakvo će povećanje dati prosvetarima u 2025. „Možda bude osam odsto kao i drugima u javnom sektoru, a možda bude i nula“, prepričao je na protestu jedan od sindikalnih lidera. Sindikati su odbili „konačnu ponudu“ ostajući pri zahtevu da se sprovede sporazum iz oktobra 2023. U danu njihovog protesta u centru glavnog grada premijer je izjavio da sa sindikalcima „može da razgovara koliko hoće, ali da ne zna šta bi više pričali“.
Kako to da ima para za kupovinu vojnih aviona, izgradnju novih stadiona i parade šunda i kiča, samo nema za prosvetu koja je uvek bila najbolja odbrana zemlje, pitala je jedna sindikalka 2. oktobra na takođe masovnom protestu u Beogradu. Prosvetare posebno ljuti ključar državne kase Siniša Mali koji svako malo srpske finansije diže u nebesa. Na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke (od 21. do 26. oktobra, dakle u jeku nezadovoljstva prosvetara), izjavio je da smo „druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi“ te da „ono što globalna ekonomija ne može da uradi, jedna mala Srbija vrlo uspešno radi“. Jedno je sigurno tačno: globalna ekonomija za razliku od naše vlasti ne štedi na obrazovanju. Naprotiv!
I za najsiromašnije i za najbogatije zemlje znanje je najvažniji resurs sadašnjice i budućnosti u koji se stalno investira. Poimali su to još u antička vremena: pre dva i po milenijum grčki filozof Demokrit je ukazivao da su „nade obrazovanih jače od bogatstva neukih“. Znali su to i u srednjem veku: „Znanje je moć“, misao je Frensisa Bejkona, engleskog filozofa i državnika. Zašto u „drugoj rastućoj ekonomiji u Evropi“ učitelji moraju na trgove?