Može li se i zamisliti kakvu bi tek reakciju prosečnog poreskog obveznika u Japanu proizvela bilo koja od nebrojenih afera ovdašnjih vlasti kojima decenijama svedoči njegov daleki pandan – prosečan građanin Srbije. Afera koje su društveno i ekonomski neuporedivo štetnije i opasnije od džaka pirinča. Šta bi, recimo, japanski građanin rekao kada bi se njihove supersonične železnice gradile kompanije poput nedavno demaskiranog investicionog kriminala sa projektom brze pruge od Novog Sada do Kelebije?
Kako su objavili članovi Anketne komisije, Vlada Srbije – u prošlom ili pretprošlom sastavu, svejedno – odbila je ponudu Brisela da EU u taj projekat bespovratno uloži 60 miliona evra, a da ostatak vredan 270 miliona, kako je tada procenjeno, finansira povoljnim kreditom. Uzgred, EU je već platila izradu kompletne dokumentacije istog projekta. Uzalud! Naprednjačka vlast, pojačana ministrima iz SPS-a i drugih satelitskih stranaka, odlučila je da brzu prugu grade Kinezi – za trostruko veći iznos!!! Nema se, ali (im) se može.
Ova farsa, kao ni drugi papreno skupi skandali SNS režima u proteklih 13 godina nezamislivi su u uređenim državama na svim geografskim meridijanima planete. Čak ni oni analitičari koji svako malo, često i prenaglašeno, podsećaju da se korupcija nije trajno iselila iz upravljačkih nomenklatura tradicionalnih demokratskih država, ne spore da je Srbija među svetskim šampionima autokratije. Bahatost, grabež, licemerje, manipulacije, primitivizam i druge manifestacije samovolje vlasti ovde su se dobrano odomaćile.
Već je ogoljeno da vlast nema cenu. Ko ne veruje neka se priseti mimikrije režima posle tragedija u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na novosadskoj Železničkoj stanici, i to uporedi sa kasnijom retorikom Aleksandra Vučića i njegovih aparatčika o studentskom buntu. Mirni demonstranti čiji su opravdani zahtevi kobajagi prihvaćeni naknadno su zbog njihove istrajnosti postali teroristi, strani plaćenici, rušitelji… A njihovi zahtevi za ostavkama tumače se kao ulična borba protiv legitimne vlasti. Po starom totalitarnom načelu: „Ko nije s nama, protiv nas je!“
Belodano je da je ostavka ili smena na ovim prostorima politički bauk. Otuda i paradoks da se pojedincima sklonjenim sa funkcija, po pravilu zbog tzv. objektivne odgovornosti, ništa loše nije desilo. Naprotiv, nastavljaju svoje karijere, još odaniji za službu partijskim i ličnim interesima, poput Bratislava Gašića ili Branka Ružića.
Pomenuti izuzeci pokazuju da i vlasti u Srbiji vagaju štetu svojih saigrača, ali tek nakon što se u kadrovskim kuhinjama dogovore njihove buduće uloge u nastavku tragikomedije. U japanskoj Liberalno-demokratskoj partiji nisu nimalo oklevali – njihov Eto Tako (Taku) ministar podneo je ostavku samo nekoliko dana nakon što je po sopstvenom priznanju „dao neprikladnu izjavu“. Redovni izbori za gornji dom parlamenta Japana održaće se do 22. jula. Vučićevo obećanje rasta penzija i plata zamirisalo je na izbore u Srbiji. Vanredne, dakako.