Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, kažu stranke vladajućeg bloka, a i dobar deo opozicije. Evropa je himera, Kosovo je realnost, a vlasti ne treba da menjaju ranije utvrđenu politiku, poručio je Sinod Srpske pravoslavne crkve. U minulih nekoliko godina nije zabeležena ovako dramatična razlika između crkve i političara, odnosno države, u odnosu na neko pitanje od suštinskog značaja za Srbiju.
Stav vlasti prema Kosovu i EU se, uprošćeno rečeno, zasniva na dve floskule. Prva je da nećemo priznati Kosovo ni posredno ni neposredno, a druga je da nećemo odustati od politike i Kosovo i EU. Crkva to shvata kao poruku da će Srbija ostaviti po strani evrointegracije ukoliko od nje bude traženo da prihvati neko rešenje koje bi značilo posredno priznavanje nezavisnosti Kosova. Takav pristup država nikada nije javno porekla pa ga crkva smatra važećim.
Država je već prihvatila takozvano integrisano upravljanje graničnim prelazima na severu Kosova, a crkva je u saopštenju podržala Srbe na severu Kosova koji takvo rešenje odbijaju i nastavljaju sa blokadama puteva. Od Srbije se traži da do isteka novog roka za odobravanje pregovora načini ustupke i kada je reč o predstavljanju Kosova na međunarodnom planu. I jedno i drugo crkva će, ako ostane pri stavovima iz saopštenja Sinoda, tretirati kao posredno priznavanje Kosova.
Tako se došlo do gotovo neverovatne teze o pregovorima o ulasku u EU kao himeri, odnosno o opseni, i o Kosovu kao o realnosti za koju Srbija treba da se bori. Vladike bi, u skladu sa tim, trebalo i evre da tretiraju kao opsenu pa da sve svoje zalihe te himerične valute podele sirotinji ili javno spale ispred Patrijaršije.
Tada bismo možda i poverovali da oni iskreno veruju u tumačenje opsene i realnosti koje nude i da su spremni da se za svoje viđenje budućnosti Srbije bore do kraja i bez ostatka. To se, naravno, neće dogoditi, pa će se trenutni „sukob niskog intenziteta“ između države i crkve nastaviti, sa mogućnošću da preraste u nešto ozbiljnije.
Pada u oči da razlike u stavovima crkve i države nisu izazvale nikakva krupnija talasanja u javnosti. Stiče se utisak kako i vladajući krugovi i crkva zaziru od proširenja sukoba pa su i jedni i drugi zaključili da bi najbolje bilo da, bar za sada, ostanu uzdržani. Vlasti ćute jer nisu spremne na ozbiljnije promene kada je reč o odnosu prema EU i Kosovu, a crkva ćuti jer je svesna da nije dobro da pokušava da nametne svoj stav i da je poruka koju je uputila kroz saopštenje Sinoda za sada sasvim dovoljna.
Da li će ovaj sukob bitnije uticati na odnose države i crkve, otkud ovolike razlike između njih i kako se uopšte dogodilo da crkva počne u tolikoj meri da se bavi političkim pitanjima za portal Novog Magazina govore istoričarka Branka Prpa i sociolog religije Mirko Đorđević.
Baš su vam eminentni a pogotovu nepristrasni sagovornici.Zašto niste pozvali jednog nezavisnog analitičara tj. teoretičara religije.