Raspisujući lokalne izbore i na Kosovu, Srbija je po ko zna koji put donela odluku za koju je unapred svesna da je ne može realizovati. Rezolucija 1244, koju Beograd brani kao poslednje uporište srpskog suvereniteta na Kosovu, predviđa da je vlast formalno u rukama međunarodne zajednice, što znači da ni lokalni izbori ne mogu biti raspisani i sprovedeni bez saglasnosti međunarodne uprave.
Efektivnu kontrolu nad teritorijom celog Kosova, izuzev opština na severu, imaju prištinske vlasti i međunarodna zajednica, a unapred se znalo da su i jedni i drugi izričito protiv. Dakle, podrške neće biti, a bez podrške nema ni glasačkih mesta ni glasanja. Odluka o raspisivanju izbora je, sa tog stanovišta, pucanj u prazno. Ona neće napraviti nikakav pomak napred, a kolike i kakve štete može da bude, tek će se videti.
Verovatno je da su vlasti u Beogradu izbore raspisale unapred planirajući da, kada dobiju konačne i neopozive negativne odgovore međunarodnih i prištinskih vlasti, domaćoj javnosti saopšte da nema uslova da se izbori na Kosovu sprovedu. Tako bi, makar prividno, i vuk bio sit i ovce na broju. Srbija bi mogla da kaže da je učinila sve što je mogla da se izbori održe, a međunarodna zajednica i Priština da su efikasno sprečili organizovanje izbora.
Ovakvo rešenje na prvi pogled može da izgleda kao vešt politički trik, ali je u suštini izraz nemoći. Jer, Srbija je dogovorom sa Prištinom o međunarodnom predstavljanju i odobravanjem kandidature za članstvo u EU nagovestila novu, pragmatičniju politiku prema Kosovu u kojoj apsolutni prioritet nije borba za očuvanje punog suvereniteta, nego borba za bolji i bezbedniji život ljudi, očuvanje interesa Srba i interesa Srbije.
Lokalni izbori na Kosovu su prvi ozbiljniji test te nove politike koja u očima Brisela i Vašingtona podrazumeva da Beograd neće nastojati da učvrsti svoju vlast na području Kosova. Srpske vlasti svesne su realnosti, ali za nju nisu na odgovarajući način pripremljene. Otuda i nisu znale šta da učine osim da, sledeći odredbe Ustava Srbije, raspišu izbore na celoj teritoriji, uključujući i Kosovo. Sada čekaju šta će dalje biti, nemoćne da preduzmu inicijativu.
Vašington i Brisel već su stavili do znanja da im odluka o raspisivanju lokalnih izbora na Kosovu uopšte nije po volji, a Priština je to protumačila kao „akt agresije“. Ako Beograd, kako se očekuje, naknadno saopšti da nema uslova za održavanje lokalnih izbora, stvar bi možda mogla da „legne“, ali će ostati utisak da Srbija nije iskreno i u potpunosti spremna da koriguje pristup kosovskoj krizi i da istovremeno nije kadra da učini nešto kako bi osnažila dosadašnju politiku.
Izbori, i lokalni i parlamentarni i predsednički, do sada su bili održavani i u srpskim opštinama na Kosovu bez većih teškoća. Ali, tako je bilo jer su međunarodne vlasti bile spremne da to tolerišu, polazeći od stava da bi drugačiji pristup mogao da izazove neželjene tenzije. Sada su se okolnosti promenile pa nema ozbiljnijih prepreka da se dosledno primene odredbe iz Rezolucije 1244.
Srpske vlasti će trpeti kritike nacionalistički orijentisanih stranaka i ako odustanu od izbora, kao što bi ih trpele i da uopšte nisu raspisale lokalne izbore na Kosovu, izgovarajući se na Rezoluciju 1244. Naročito „vruće“ pitanje će biti izbori u opštinama na severu Kosova, gde postoji snažno protivljenje i vlastima u Beogradu, i vlastima u Prištini i međunarodnoj zajednici.
Stav međunarodne zajednice i Prištine će biti da su izbori i na tom području nelegalni. Ukoliko srpske vlasti, poštujući takav stav, ne prihvate zahtev opština na severu Kosova da tamo organizuju izbore, suočiće se sa oštrim kritikama nacionalistički orijentisanog dela opozicije. Ukoliko učine suprotno, poslaće loš signal Briselu i Vašingtonu.
Da liBeograd uopšte može da na valjan način organizuje lokalne izbore u srpskim opštinama na Kosovu i kakve to posledice može da donese? Kakvi su planovi srpskih vlasti, a kakvi planovi vlasti u Prištini? U kojoj meri će se naredni izbori odraziti na položaj Srba na Kosovu i odnose unutar srpske zajednice? Na ova i druga pitanja za Portal Novog magazina odgovaraju državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović i potpredsednik kosovske vlade Slobodan Petrović.
Lokalne izbore na Kosovu je teško, ako ne i nemoguće, organizovati bez saradnje sa međunarodnom zajednicom. Izostanak pozitivnog mišljenja UNMNIK-a Albanci bi shvatili kao dirtektan poziv da učine sve kako bi onemogućili izbore tako što bi sprečavali dostavljanje izbornog materijala,kao i dolazak ljudi zaduženih za organizovanje i praćenje izbora. U najgorem, ali ne i malo verovatnom slučaju, izvesni su i sukobi na terenu, što bi i ovako tešku situaciju dodatno iskomplikovalo. Jedino pravo rešenje za Srbe sa Kosova je saradnja i dogovor sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa Nemačkom i SAD. Široka autonomija na severu zasnovana na specijalnim vezama sa Srbijom, i međunarodna zaštita na jugu bi bili spasonosni okvir za opstanak. Bez istog aktuelne trenutne želje i planovi nažalost imaju malo realnih izgleda za uspeh.