Brige i predviđanja da li će se i koji trendovi svetske politike promeniti, naravno, prisutni su u celom svetu i postojali su i kada se radilo o mnogo manje delećim i umerenijim predsedničkim kandidatima nego što su bili Donald Tramp i Hilari Klinton
Od 251 miliona Amerikanaca s pravom glasa izašlo je manje od polovine i, kao i obično, četvrtina glasača odlučuje ko će biti predsednik i u čijim će odlukama biti formalno ogromna moć. Tramp je svojom pojavom i nekonvencionalnim obećanjima i izjavama dao materijala i šefovima NATO za brigu, ali i nadu ljubiteljima i vernicima teorije zavera u Srbiji, prema kojima postoji neki svetski centralni komitet koji će sada, vođen Trampovom zahvalnošću što mu žena nosi srpsko crkveno ime, što se sreo s nekim Srbima u životu i što je srpska dijaspora, prema priznanju njenih malobrojnih predstavnika, glasala za njega – vratiti Kosovo Srbiji.
ANKETE SU BILE U PRAVU: Ipak, da se vratim prvooptuženima – anketama. Bilo ih je više od 700 javno publikovanih. Najveći broj bavio se sučeljavanjem Trampa i Klintonove, uz praćenje još dva ili tri kandidata. O mnoštvu malih niti su ankete vodile računa, niti su mediji pisali, a bilo je država i sa više od 15 kandidata. I mediji i ankete bili su u pravu – jer dva prvoplasirana pokrila su gotovo 96 procenata glasova. Od tog mnoštva anketa detaljnije sam pogledao stotinak, koje su rađene relativno blizu izbornog dana. Praksa u USA sa anketama nije ni nalik onoj u Srbiji. Mediji masovno naručuju ankete i one se objavljuju baš onako kako su ih istraživači predali naručiocima. Kod nas su mediji veoma retki naručioci i s veoma skromnim budžetima, i ankete se rade pre svega za stranke i, po pravilu, nisu za javnost. U medijima se neretko pojavljuju rezultati koji ne liče na one koji su izvorno dobijeni. Elementarni red bio bi da mediji kada objavljuju rezultate navedu ne onoga kome se ti rezultati pripisuju, nego onoga od koga su ih dobili “na uvid”. Uz, naravno, neophodne informacije o naručiocu, vremenu anketiranja, tipu uzorka, veličini greške i formulaciji pitanja. Iako to deluje dosadno i kod nas se gotovo nikada ne vidi u medijima, uoči izbora u SAD mediji su se držali svih ovih pravila.
Utisak koji se dobijao gledanjem anketa – u kojima je velika većina pokazivala prednost Hilari Klinton od jednog do pet procentnih poena, mali broj ih je imao kao izjednačene, ili rezultat prema kojem je Tramp imao prednost, a vrlo mali broj dao je izrazito velike prednosti kandidatkinji demokrata ili kandidatu republikanaca – bio je da će pobediti Hilari Klinton.
ODLUČUJU ELEKTORSKI GLASOVI: Najveći broj komentara po medijima to je samo vrlo naglašavao. Iako je bilo navedeno da je statistička greška uzorka oko +/-3 procentna poena na hiljadu ispitanika, o tome je malo ko vodio računa u komentarima. A šta to znači ugrubo: da ako neko napiše da Klinton ima prednost od dva poena, sa istom verovatnoćom će se desiti i Trampova prednost od jednog i njena prednost od pet procentnih poena. Vratiću se kasnije na grešku – samo da pogledamo šta se dogodilo. Trenutno Tramp ima osvojenih 298 elektora naspram 228 koje ima Hilari Klinton. Elektori su ti koji donose pobedu na izborima i veoma je važno kako se raspoređuju glasovi. Naime, pobeda u broju glasova u većim državama s ma kako malom ili velikom prednošću nosi mnogo elektorskih glasova i ima veću važnost, a pobeda u malim državama daje manji doprinos u broju elektorskih glasova. Kako je u SAD moguće glasanje poštom, ni svi glasovi još nisu prebrojani, niti svi elektori podeljeni. Ključni rezultat se ne može promeniti iako još 20 elektorskih glasova treba da se rasporedi.
A ankete nisu merile te elektore nego su procenjivale ponašanje čitavog biračkog tela, na čitavoj teritoriji. Trenutno stanje, dok ovaj tekst ide u štampu, jeste da Klinton ima skoro 61 milion glasova, a Tramp nešto preko 60 miliona. Preciznije, ona ima oko 600 hiljada glasova više ili nešto više od 0,5 procentnih poena prednosti. Njujork tajms procenjuje da će konačni skor biti više od jednog procentnog poena u njenu korist, baš u intervalu i redosledu koji je bio u većini anketa.
Foto: Nikola Veljić
NAVIJAČKE I NEOZBILJNE INTERPRETACIJE: Dakle, ankete nisu pogrešile nego su interpretacije bile i navijačke i neozbiljne, iako Amerika ima ne tako davno iskustvo kada je Al Gor sa još većom prednošću u glasovima izgubio zbog raspodele elektora. Ono što čudi jeste kako su rezultati anketa bili tako blizu realnosti, uzimajući u obzir metodologije koje su jedine mogle da se primene. Naime, većina anketa rađena je telefonom i na internet panelima. Sve je manje domaćinstava koja imaju telefon, ekstremno je mala stopa odgovaranja na mobilne, kao i na fiksne telefonske ankete, pa je tu reč o takozvanoj sasečenoj populaciji sa visokom stopom neodgovora i, da još malo zakomplikujem, sa nepoznatim verovatnoćama izbora – sve u svemu, bez ulaženja u detalje, sam metod je generisao mnogo veće statističke greške nego što su prikazivane jer se te prikazivane odnose na kompletan obuhvat populacije, na visoku stopu odgovora i na poznate verovatnoće izbora.
Osim statističkih grešaka, uzoračke ankete imaju i nestatističke greške – na primer izbegavanje socijalno neprihvatljivih odgovora. Tramp je za liberalni deo Amerike imao niz socijalno neprihvatljivih predloga, kao što je ideja o zidovima na granicama, koji su se čak mogli dopadati delu tih liberalno deklarisanih ljudi, pa su mogli da se odluče da glasaju za njega iako to nikome, pa ni anketarima, ne bi priznali. No, taj i mnogi drugi izvori neuzoračkih grešaka ili nisu delovali, ili su se raspoređivali u totalu jednako i u pozitivnim i negativnom doprinosu konačnom rezultatu anketnih istraživanja, koji je, da ponovim, mnogo bolji nego što teorija uzoraka garantuje.
NE POSTOJI “BEZGREŠNA” ANKETA: Postojale se i alternativne metode procena – analiza socijalnih mreža, i to je nešto što će verovatno u budućnosti postati moćno sredstvo prognoza izbornih rezultata, ali zasad uglavnom procenjuje one koji su aktivni na Internetu. Tramp je na osnovu ove metode imao uglavnom veliku prednost, baš onakvu kakvu je dobio u elektorima, a ne u glasovima ljudi koji su na ovaj način mereni. Zbog mešanja rezultata u broju elektora i u broju glasova, na ovaj način je pogođen cilj koji nije gađan.
I da završim s malom diskusijom o dometu anketa. One imaju uzoračke i neuzoračke greške. Postoji niz metoda da se one smanjuju i nijedna da nestanu. Dakle, reč je o mernom instrumentu koji nema lasersku preciznost, ali daje okvire u kojima se kreću fenomeni, posebno kada se gledaju trendovi. Jer, da imaju tu lasersku preciznost ne bi ni bili potrebni milioni, čak i milijarde u Americi, kada se uračunaju i troškovi za propagandu, kada bi jeftina anketa na hiljadu ispitanika dala rezultat kojem se ne može prigovoriti. Ankete daju rezultate koji su po pravilu intervali i daju osnov da se spekuliše, predviđa i pogađa. One samo mere šta bi bilo da su izbori bili tada kada je anketa sprovedena, i to s preciznošću koja nije dovoljna da se raspodele mandati, ali jeste informacija o stanju stvari u određenom trenutku. U Americi su, zapravo, ankete bile iznenađujuće blizu stvarnim rezultatima, kod nas su još mnogo bolje jer možemo da koristimo za mnoge nemoguć metod obilaska domaćinstava. I u Americi bar nije bilo kreativnih dorada anketa iz anonimnih izvora, pripisivanih istraživačima.
*Autor je profesor statistike i istraživanja tržišta na Beogradskom univerzitetu