Od tada zastupa pacijente, prvo kroz Udruženje pacijenata obolelih od melanoma, a odskoro i kroz Udruženje pacijenata Srbije. Ne računajući vreme u kojem je Zoran Đinđić bio premijer, celog života u opoziciji.
REKA
Posle protesta protiv Miloševićeve krađe izbora, položio sam dva ispita u aprilskom roku i sav važan otišao da popijem kafu u mojoj omiljenoj kafani Reka, na zemunskom keju. Sedim sa svojom drugaricom Goganom, jednom od suvlasnica, i taman što sam se pohvalio, prilazi nam šanker Željko, Bosanac, ljudina i kaže Gogani: “Stara mi je bolesna, morao bih ići u Banjaluku.” Na to ga Gogana pita ko će da radi. Ja, rekoh, evo ja ću. I tako i bi. U Reci je u to vreme bilo na pisaćoj mašini otkucano šta radi šanker, a šta konobari. Šanker je birao muziku i naredna tri popodneva u Reci se slušao Đorđe Balašević. Samo on. Trećeg dana Đorđe Sedlar, jedan od mojih najboljih prijatelja, inače u to vreme ekonom Reke, pita me da li poznajem Balaševića. Ja odgovorim odrično, na šta on reče – šteta. Šteta, kažem i ja. Đorđe Sedlar na to reče: “Šteta za njega, ne za tebe”.
BALAŠEVIĆ
Nikada nisam upoznao Đorđa Balaševića, ali to mi nije smetalo da budemo veoma dobri prijatelji. Danas postoje brojne grupe na internetu, Đotovi, Bistrooki, Baronov bal, Tajni gaz, Mala vidra, Balašević, pa tri mesta prazno, pa Šekspir… Upoznao sam zahvaljujući tim grupama veliki broj divnih ljudi iz bivše Jugoslavije koji dele moju ljubav prema Balaševićevoj umetnosti i, da se ne lažemo, političkim stavovima koje je zastupao. Preteča svih tih grupa bio je D-moler iz devedesetih; članstvo u D-moleru omogućavalo je kupovinu karata putem rezervacije, bez čekanja reda, ali mnogo više i važnije od toga, pripadnost jednoj velikoj ideji – da ovaj život može da se proživi u ljubavi, bez mržnje. Mislim da je to, uz nespornu genijalnost Đorđa Balaševića, ono što ga je učinilo najvećim. Četvrti dan plačem tugujući zbog odlaska nekog mog, nekog ko mi je bio veoma blizak, nekog ko je ulepšao moj život i nekog ko me je učinio boljim. Majstore, hvala ti na svemu.
PATRIJARH I NOVAK
Prerani odlazak Đorđa Balaševića u večna lovišta bacio je u senku izbor patrijarha i trijumf Novaka Đokovića. Ja sam aktivni vernik i imao sam čast da u Zagrebu upoznam mitropolita Porfirija. Njegovo prvo obraćanje javnosti, povodom upokojenja Đorđa Balaševića, daje nadu da će se neke stvari u našoj crkvi promeniti nabolje. Neće mu biti lako i ne bio mu ja u koži, ali ni Novaku Đokoviću nije bilo lako u Australiji. Novak Đoković je neko koga poštujem kao atletu i kao čoveka ogromne volje. Mislim da mi je u godinama koje su za mnom, kada sam bio teško bolestan, upravo ta njegova mentalna snaga bila važan putokaz.
MELANOM
Bolujem od melanoma već devet godina, krajem 2013. su me precrtali, a onda se desilo čudo. Uz božiju pomoć i nesebičnu podršku doktorke Lidije Kandolf Sekulović, kao i mnogih drugih ljudi koje nažalost ne mogu sve da pomenem, ja sam danas veoma dobro i pripremam se za polumaraton. U međuvremenu sam pre nekoliko godina osnovao Udruženje pacijenata obolelih od melanoma, a prošle godine i Udruženje pacijenata Srbije kao krovno udruženje pacijenata. Mala grupa mojih saradnika i ja vredno radimo da bi pacijentima i u ovim teškim vremenima pandemije bilo bar malo lakše. Mi ne menjamo sistem, pokušavamo da u okviru sistema napravimo mala poboljšanja. Moram da kažem da smo danas od države, lekara i farmaceutske industrije prepoznati kao ozbiljan i kredibilan partner.