I Srećko Kalinić i Željko Milovanović su otpaci nekadašnje službe državne bezbednosti, s podjednakom mračnom prošlošću učestvovanja u sumnjivim operacijama/egzekucijama „Crvenih beretki“ i novovekovnim angažovanjem na likvidaciji svih onih onih koji smetaju pozicioniranju moćnih gospodara balkanskog podzemlja. Zamršena je njihova međusobna veza, ali u osnovi je to jedno bratstvo u krvi Hrvata i Srba, zajednički poslovi srpskog i hrvatskog podzemlja, mnogo jači od ratnog sukoba u kojem su ginula deca i civili, a to podzemlje zarađivalo milione. Trenutak kada njih dvojica izlaze iz zatvorskih ćelija, nonšalantno oblačeći jakne i isto tako nonšalantno iskačući iz zgrade Specijalnog suda, gde su ih uhapsili pripadnici Žandarmerije, pokazuje u kakvoj je opasnosti naše društvo. Ako ti ljudi mogu da izađu iz zatvora i ako se nikad ne otkrije ko im je dostavio turpiju, ili ko je Legiji nabavio plastični pištolj i detonatore, ili gde su preostali pripadnici zemunskog klana, svakom građaninu će biti jasno da je mafija iznad države.
Kada strpate zlikovca iza rešetaka na doživotnu robiju, koja kod nas čak i ne postoji, već je pretvorena u 40 ili 20 godina zatvora, ne možete da očekujete da će on mirno da čeka svoj kraj. Da li će Legija mirno da čeka 2045. godinu da odsluži kaznu, kada se na ulici prodaju njegove knjige, kada njegovi ljudi gospodare podzemljem i kada se relativizuju svi zločini koje je počinio u ime „patriotizma“? Ako sutra izađe na ulicu pojaviće se ipak u društvu koje se udaljilo od vremena kada su takvi gospodarili državom. Jeste se udaljilo, ali ipak nedovoljno da bi se građani osećali sigurnim.