Kad smo 2018. objavili model Fleksibilnih mreža za karijeru kao inovaciju u povezivanju obrazovanja i tržišta rada, naši slušaoci su nas pogledali sa nevericom i upitali: “Zar ne shvatate, da to kod nas nije moguće?”
Škola/fakultet su mesta gde se uči, teško da je moguća alternativa u hibridnom obliku. Jasno je bilo da pitanje fleksibilnih oblika učenja i obrazovanja, nisu prihvatljivi za obične ljude u našim prostorima. Fleksibilizacija učenja i stvaranje mreže, koja mentorski (na daljinu) vodi polaznike, za većinu tadašnjih čitalaca i slušalaca bilo je to nešto neprihvatljivo, bolje reći nepotrebno. Bila su to pitanja, na koja smo pokušali da odgovorimo objašnjenjem, da su tehnologije omogućile da personalizujemo mnoge oblike nastave i da možemo da razvijamo karijeru kao osnovni motiv razvoja savremene ličnosti.
U objašnjavanju naše ideje najviše smo se zalagali za fleksibilizaciju, jer smo smatrali da je ona veoma važan faktor za nove vidove motivacije za dodatne programe obuke i obrazovanja. Isticali smo da je obrazovanje složeni adaptivni sistem, koji će postati veoma atraktivan za sve kategorije stanovništva i da će škole morati sve više da kombinuju svoju aktivnost sa drugim organizacijama (preduzeća, nevladine organizacije, lokalne zajednice, stručna društva itd) kako bi zadovoljile potrebu savremenog čoveka.
Međutim, korona kriza u svetu je preko noći nastavu iz učionica prebacila na digitalne sisteme učenja, tako je ceo svet počeo da se bavi alternativama klasičnoj nastavi. I zato prošle godine počinje da se sve više razmatra jedna ideja, koja se takođe ranije rodila, kao novi oblik učenja – HYFLEX edukacija (hibridno-fleksibilna). Mnogi univerziteti počinju da se okreću prema modelu HyFlex edukacije, koju je promovisao Brian J. Beatty, američki profesor sa državnog univerziteta u San Francisku.
Šta je HyFlex edukacija?
HyFlex edukacija je oblik dizajniranja programa, studija ili kurseva koji su zasnovani na komponentama hibridnog učenja u fleksibilnoj strukturi kursa, koja studentima/učenicima daje mogućnost da na sesijama predavanja prisustvuju ili u učionici, ili učestvuju na mreži ili da rade oboje. Međutim, u ovom sistemu studenti/učenici mogu menjati način pohađanja nedeljno ili po temama u skladu sa potrebama ili prema interesovanju. Time se aktivira sistem višestrukih putanja kroz teme i predmete. HyFlex je samo početak organizacionih promena u dizajniranju kurseva. Ovakav vid fleksibilizacije uz pomoć novih tehnologija promeniće organizacionu strukturu škola i fakulteta:
– Škole će povezati sistem učenja u učionici, sa svojim novim virtuelnim svetom, u kome će se odnosi prema učenicima i roditeljima promeniti, tako što će dobiti novu mogućnost da biraju kako će se obrazovati i time otvoriti pitanje svoje odgovornosti za sticanje znanja.
– Sistem digitalizacije pokazaće, da je moguće drugačije personalno učenje, to će doneti nova zanimanja u obrazovanju – kao što su slobodni mentori, pored kojih će mladi moći da dopune svoja znanja, ako su nešto propustili, i to sve kroz institucije, ali mnogo više van njih.
– Privatno školovanje unutar sistema, biće jedna od novih mogućnosti (mada već sada imate tu mogućnost u SAD kroz mikroškole), tako da će nam kurikularna jezgra i metode merljivosti biti važnije od odlaska u školu, vežbi u učionicama, izbor udžbenika ili vežbanki.
– Pored novih oblika nastave škola će sve više raditi na zajedništvu mladih kroz različite teme i oblasti (izleti u prirodu sa biolozima, ekskurzije sa istoričarima, planinarenje sa geografima itd).
– Novi kalendar školovanja postaće realnost, mladi će sa roditeljima moći da letuju i zimuju kad im odgovara, jer sve propušteno moći će da nadoknade u dogovoru sa svojim mentorima.
U novom obliku, škole će dobiti važnu dimenziju zajedništva, a to može biti sportsko takmičenje, rad u laboratoriji, zajedničko književno veče itd., što će pored onih koji budu prisustvovali tome, biti dostupno svima i na mreži.
Mogućnost fleksibilnog rada uticaće i da napravimo novi dizajn kurseva koji će biti prilagođeni i radu na mreži. Institucije u težnji za svojim opstankom moraće da stvaraju mnogo jači svoj virtuelni svet, koji će postaviti u obliku zajednica na mreži, preko kojih će oni koji budu hteli, moći da se obrazuju kad im to treba. Nosioci ovih programa biće upravo nastavnici.
Mislim da se svi sećamo, kada je devedesetih godina došlo do oštrih sukoba između mnogih nastavnika i režima u Srbiji, stvoren je veliki broj nevladinih organizacija, koje su vodili nastavnici koji su ili napustili školu ili im je smanjen fond časova. Danas će učenje u doba neizvesnosti opet otvoriti mogućnosti da vaninstitucionalno krenemo u sistem učenja. To nam je neophodno jer se suočavamo s problemom dubinskog neznanja. Jer u vreme posle pandemije najveći problem će biti motivacija za učenje kod svih kategorija stanovništva. Moraćemo da shvatimo proces nastave više ne pripada samo klasičnoj učionici. I da se tu nećemo moći pozivati na prošlost i iskustva starijih. Učenje će postati svakodnevni sistem i usavršavanja, i zabave, i hobija, i radnog procesa, i druženja itd. Ne zato što to mi želimo, nego što će tehnologija i novi odnosi u društvu to nametnuti. Kao što nismo ni želeli ove mobilne telefone, pa ih svi imamo. Ne potcenjujmo digitalizaciju obrazovanja, ne odustajmo od nje zbog naših slabosti u njenoj primeni, jer drugi neće čekati da se mi dogovorimo da li nam to treba, već će u svojim društvima to ubrzano raditi, kao recimo Estonci.
HyFlex edukacija i fleksibilne mreže su samo prva stepenica u tim promenama.
BIOGRAFIJARefik Šećibović je profesor univerziteta, istraživač odnosa obrazovanja i tržišta rada. Jedan je od osnivača Beogradske otvorene škole i obavljao je dužnost pomoćnika ministra prosvete u Vladi Zorana Đinđića 2001-2004. Objavio je više knjiga i članaka o obrazovanju, od kojih su najpoznatije “Tvrđava lovaca u mutnom” i “Tvrđava dosade”.