Nažalost, i danas, gotovo četvrtinu života kasnije, doživljaj ove rečenice za mnoge je ostao nepromenjen.
Statistika podržava – hiljade mladih svake godine odlazi iz Srbije, bar svaki drugi bi to učinio da mu se ukaže prilika. U našem kraju sveta smo neprikosnoveni prema “odlivu mozgova”. Razne vlade ponekad i primete problem. Otud veliki planovi za megalomanske naučne centre, projekti čitavih naselja za mlade naučnike… Otud i poslednje obećanje Ministra finansija o značajnom ulaganju u IT sektor, bespovratnim davanjima do 25 hiljada evra za početak posla, poreskim olakšicama, sve da se zaustavi rogobatno preveden “Brain drain”.
To što je problem opažan ne znači i da je razumevan, pa ni planovi nikako da se ovaplote.
Đavo je, kažu, u detaljima. Ponekad je još više u preciznosti. Posao je, na primer, potreban, ali ne i dovoljan uslov da spreči emigraciju. Jedno je kako preživeti, a potpuno drugo zašto bi neko, između Kanade, Australije, Švajcarske ili druge uređene zemlje, izabrao ovdašnje društvo. Čime će se neko baviti i gde će stanovati je jedno. Šta postoji izvan toga:
– Buđava hrana koja je otrovna, ili ne, u zavisnosti da li to pitate ljude na državnim funkcijama ili u opoziciji
– Navijač u bekstvu zbog tuče u kojoj je učestvovao tek nekoliko nedelja nakon što je amnestiran robije iako je jednom čoveku gurao baklju u usta
– Zdravstveni sistem u kom lečenje teških bolesti zavisi isključivo od solidarnosti sugrađana
– Premijer i Ministar policije koji voli da se druži sa onima koji bi mogli da mu budu i “klijenti”
– Diplome domaćih fakulteta koje mora da “nostrifikuje” prosvetna inspekcije, ukoliko sme
– Struja koja ne poskupljuje, ali se više plaća
Proleće je, a mi…