Biti prestonica kulture nisu samo bioskopi i pozorišta ili muzeji koji su sada većinom zatvoreni. Evo, recimo, Maribor će se sledeće godine predstaviti Evropi kao prestonica kulture u nekoj vrsti antifašističkog stajlinga iz bliske prošlosti.
Mnoge ulice i trgovi nose nazive karakteristične za bivšu državu, tu je i bioskop koji se zove Sutjeska. I sad mi pada na pamet jedan doživljaj u stilu “kako nas stranci vide”.
Bio je 13. januar jedne od ovih postoktobarskih godina; moj prijatelj, danski pisac Jens-Martin Eriksen upravo je stigao te večeri i po običaju odmah smo otišli negde na večeru, pa ‘ajde da vidi i to čudo – srpsku Novu godinu. Doček organizovan, kafana puna, uglavnom parovi koji sumorno ćute.
U ponoć uleteše trubači. Sumorni parovi poskakaše i poče veselje. Naše društvo za stolom, onako, malo sve uzdržano. Trubači odmah namirišu strance i prilaze našem stolu. Ispružena ruka, i mi svi vadimo novčanice. Jens-Martin je malo zbunjen, ali i on vadi neki metalni novac, valjda misli da to ovde ima neku vrednost.
Pogled hitro klizi niz trubu koja raspaljuje čoček i u magnovenju procenjuje sumu u ruci. Ruka se ne povlači, a ceo bend se naginje Jens-Martinu na uvo, decibeli su pojačani do maksimuma. Neko za stolom kaže, spasavajte čoveka. Gledam ga: nekadašnji mornar, kasnije pisac, jedan od najuglednijih u Danskoj, pokupio je sve nagrade, obišao ceo svet.
Dakle, iskusan čovek, ali sada unezveren. Iskustvu nikad kraja. Sve se lepo završi, a mi iz srpskog dela naše ekipe, gotovo smo ponosni što se naš gost malo preplašio i što se Srbija u kafani pokazala baš onako kako se od nje očekuje.
Onda krenemo Kursulinom, pa Molerovom sve do ugla sa Krunskom, na kojoj stoji i stara oznaka. I vidim kako se Jens-Martin zagledao u tablu s natpisom ulice. Onda izgovori na engleskom: Proletarian brigades. I kaže: „Kako to dobro zvuči!“ Tada i ja pomislim kako imati ulicu s takvim nazivom posle svih ovih godina koje su iza nas zvuči kao pravi pop-art, kao neka instalacija koja s Prvom i Drugom proleterskom, Kočom Popovićem, španskim i portugalskim brigadama, ili sa Vajmarskom republikom, ima samo neku daleku kreativnu vezu.
I zaključim kako bi taj naziv trebalo konzervirati, gotovo kao neku turističku atrakciju. Može, naravno, Beograd da bude lepa prestonica kulture i sa Krunskom i sa Proleterskih brigada, ali ono što hoću da kažem jeste to da od sada valja pametno i kreativno misliti o svakom detalju kojim će se grad predstaviti 2020. godine.