Iza njega je stalo tek dvadesetak odsto biračkog tela, ali sve je legitimno, dileme nema, na čelu Srbije će narednih pet godina biti nekadašnji radikal preobučen u evropsko odelo. Partijska kombinatorika već dostiže usijanje. I sve počinje da liči na pozorište. Pitanje je samo da li će to biti tragikomedija, ili tipičan vodvilj sa mnogo vrata na sceni kroz koja ulaze i izlaze užurbani karijeristi, ili ljubavna priča sa srećnim krajem, ili beskompromisno političko pozorište.
U pravom pozorištu to se već događa. Prošle nedelje gledao sam predstavu zagrebačkog reditelja Olivera Frljića „Zoran Đinđić“. Briljantno, žestoko političko pozorište koje u aristofanovskom maniru šokira i provocira, ne zarezuje bilo kakav tabu, nacionalni ponos ili neki drugi kliše.
Čim se digne zavesa publiku „napadnu“ naratori, ljutito i optužujuće:
Zbog vas smo u Srebrenici pobili 8000 muslimana u sedam dana
Zbog vas smo proterali 850 000 Albanaca sa Kosova
Zbog vas smo se prijavljivali u dobrovoljačke garde
I tako dalje, i tako dalje. Užas od preciznosti i istinitosti. Pomislim kako se nešto od ovog katarzičnog nabrajanja može odnositi i na novog srpskog predsednika. Mogao bi se Frljićev komad u tom smislu i dopisati. Recimo:
Zbog vas smo Ratku Mladiću nudili utočište u Narodnoj skupštini
Zbog vas smo želeli da budemo ruska gubernija
Zbog vas smo se divili šešeljevskom vokabularu i primitivizmu
Moglo bi se dugo još takvih stvari nabrajati, što bi definitivno završilo teškom depresijom i osećanjem bezizlaznosti. Međutim, stvari se mogu posmatrati i drugačije. Tomislav Nikolić, možda baš zbog svoje političke i ideološke hipoteke, ima šansu da uradi sve ono što se sada čini neverovatnim: da kao čovek s nacionalističkim i ekstremističkim iskustvom primiri i civilizuje neukrotivi nacionalistički korpus u Srbiji, da kao novopečeni evropejac žestoko zagrize i Srbiju ubrzano uvede u Evropu i da, koliko god to paradoksalno zvučalo, dovrši sve ono važno što je njegov protivnik na izborima sa manje ili više uspeha započeo ili priveo kraju. Verovatno je logično da to bude uz njegovu pomoć ili u dobroj saradnji s njim. Što bi ovi poznavaoci latinskog jezika rekli, u “kohabitaciji”. Šansa je, kako se to kaže, istorijska, nadohvat je ruke, i samo neoprezan i površan čovek bi je propustio.
Ej bre, da li ti živiš u Tunguziji. Ako ti se toliko sviđa, možeš da se preseliš u Zagreb. Tekst ti ne vredi ni pet para.
Pozdrav
Nisam mogao da verujem koliko u Srbiji ima Srbomrzaca. Sada sam sve više uveren da je Tadića i kliki trebalo mnogo ranije najuriti.
Dva predsednicka kandidata nisu uspeli da izvedu na izbore ni 50% glasaca, a pobednik ima manje od 50% glasova!!! Sta je tu legitimno? Legalne mozda jeste, legitimno svakako nije.
Da li si ti covece normalan.Sram te bilo.
Koliko si dobio ya ovaj posao?
Dobar tekst! Uvek se treba setiti šta je Toma “jednom radikal – uvek radikal” Nikolić ranije govorio i radio. Sva sreća da, zahvaljujući šuntavom Ustavu Srbije, predsednik ima malu vlast, pa neće moći puno da nas bruka pred svetom.
Neverovatno sta covek napisa. Bolestan pismeni um. Sve zna da napise samo, ocito bio bubalca koji je knjiski sve dobro napisao, ali mu sem za podanistvo i primenu um ne sluzi za razmisljanje, pa sve iskrivi onako kako nauci od vlastodrzaca i njihovih
kvaislinga.
Predstava je najobičniji politički pamflet i nema U od umetničkog. Tekst je u usmeren u istom smeru. Jeftin, providan i neoriginalan. Ko je potpisao Deklaraciju o nacionalnom pomirenju i izjednačio gubitak Đinđića i Miloševića? Smešni ste