Da nije ozbiljna ne bi se MMF-u uključio protivpožarni alarm u Vašingtonu, pa je bord direktora te institucije odlučio da u Beograd iz predostrožnosti ne pošalje ekipu za prvu reviziju aranžmana. Varnica koja je upalila alarm (a mogla bi da upali i budžet) zapravo je – paket koji je Vlada Srbije poslala Parlamentu i u kojem su zakoni čijom se primenom Vlada (odnosno država) obavezuje da obezbedi garancije kod poslovnih banaka za nove kredite koje treba da uzmu javna preduzeća.
Tako, na primer, Srbija treba da garantuje kod banaka kredit od 70 miliona evra za Galeniku,za zajam od 10 miliona evra za Jat ervejz (prošle godine već je garantovala za kredit od 50 miliona evra) i dva kredita za Srbijagas – jedan od 20 milijardi dinara za tekuću likvidnost i drugi od 5,3 milijarde dinara za investicije. U Predlogu zakona o budžetu za 2012. godinu Vlada je osmislila još strašnije zaduživanje Srbijagasa – kredit od 70 milijardi dinara (od toga 40 milijardi za održavanje tekuće likvidnosti).
U zahtevu koji je pre neki dan poslat poslanicima Vlada upozorava Parlament da ove firme moraju što hitnije da pribave novac “kako ne bi došlo do njihove potpune nelikvidnosti”.
A onda je MMF Vladu upozorio da to ne sme da radi bar iz dva razloga. Prvo, zato što se nisu tako dogovorili. Naime, Vlada Srbije je u budžetu za 2012. godinu predvidela 45 milijardi dinara za garancije javnim preduzećima kad uzimaju kredite kod banaka, što je 15 milijardi više nego što je dogovoreno sa MMF-om. I drugo, da ta bolećivost Vlade prema javnim preduzećima može da stvori još veći deficit od planiranog i da zemlju uvuče u još veći javni dug. Jednom rečju, to bi moglo da izazove požar u javnim finansijama.
Teško da će Vlada pred MMF-om moći da se brani kako joj je ova brljotina promakla kao slučajna greška ili kao neka nedovršena trgovina koalicionih partnera. Jer, pre nego što je budžet usvojen Fiskalni savet je podsetio i upozorio Vladu i parlament „da bi izdavanje ovih garancija, osim neželjenog i vrlo opasnog povećanja javnog duga, bilo i u suprotnosti s kriterijumima izvršenja aktuelnog aranžmana sa MMF-om“.
Zašto su onda Vlada i Parlament namerno prekršili dogovor sa MMF-om, prevideli upozorenje Fiskalnog saveta i prekršili Zakon o fiskalnoj odgovornosti?
Čini se da je stigao na naplatu račun za utrošeni populizam i podmazivanje vladajuće koalicije koja rđavo upravlja javnim preduzećima. Galenika je (na polzu narodu) proizvodila lekove skoro za džabe, tom firmom upravljao je „direktor“ koga je postavila SPS, a on je za manje od godinu dana napravio gubitak od 14 miliona evra (gubici se i dalje gomilaju).
Vladajuća koalicija tvrdi da je Jat ervejz simbol srpske državnosti i da nije važno koliko to košta, a košta 100 miliona evra gubitaka koje su napravili direktori koje je „postavljao“ DS. Za Srbijagas zadužen je SPS, a Srbijagas zadužen je za čuvanje socijalnog mira pa je građanima po naređenju Vlade Srbije prodavao gas jeftinije nego što ga kupuje. Usput, Srbijagas je bio zadužen da (valjda opet po naređenju Vlade) uzima kredite i kupuje propale društvene firme (Staklara Paraćin, Azotara Pančevo, Petrohemija, Agroživ…). Garant da će ti krediti biti vraćeni je budžet Srbije. A budžet pune građani i preduzetnici kao poreski obveznici.