Tedeski se neće zavući „u mišiju rupu“ da se skloni od nepogode koja stiže iz sveta. Briga je usmerena samo na jedno – njegova kompanija ne sme da se ponaša nepažljivo, neracionalno i neoprezno. Pažnja, racionalnost i oprez ključne su odrednice odbrambenih državnih planova (štedljivih budžeta) koje vlade pripremaju za iduću godinu. Sve češće premijeri hrabro ulaze u parlamentarni klinč sa opozicijom, nudeći „znoj i suze“, a neretko opozicija staje rame uz rame s vladajućim partijama ostavljajući strančarenje za prosperitetnija vremena. Pre neki dan dve vlade, Poljske i Rumunije, to su demonstrirale na upečatljiv način.
Poljska se, inače, najčešće spominje kao država koju je prethodna globalna kriza samo okrznula i u toj zemlji rastu BDP, izvoz, zaposlenost… Ipak, zbog nove nadolazeće krize premijer Donald Tusk ponudio je Sejmu novi program reformi i konsolidacije javnih finansija koje se svode na odvažnu štednju – ukidanje poreskih olakšica, porez će morati da plaćaju i seljaci kojima država ukida i privilegiju da im uplaćuje zdravstveno osiguranje, povećanje starosne granice na 67 godina za odlazak u penziju, a doprinose za penzijsko osiguranje plaćaće i sveštenici. Sve se to radi da bi manjak u budžetu bio sveden na ispod tri odsto BDP-a i javni dug ispod 48 odsto BDP-a. Tako će se uštedeti 3,25 milijardi evra.
Emil Bok, premijer susedne Rumunije, nije još ušao u Parlament s programom reformi i štednje, ali je u javnost procurilo dovoljno podataka koji govore o ozbiljnosti s kojom država dočekuje novu krizu. Rumunija, inače, već dve godine sprovedi oštre mere štednje. Povećala je PDV (sa 19 na 24 odsto), smanjila troškove za plate u javnom sektoru (25 odsto), smanjila socijalna davanja (15 odsto), smanjila broj zaposlenih u javnom sektoru i snizila im plate i zamrzla penzije. Takva politika rezanja troškova dovela je ovogodišnji budžetski deficit u sklad sa planiranim (4,4 odsto BDP-a).
Za 2012. Bok planira manjak u budžetu od 1,9 odsto BDP-a, a to znači dalje ograničavanje javne potrošnje, zamrzavanje penzija na nivou od 2009. godine i nepovećavanje plata u javnom sektoru, smanjenje socijalnih davanja i nastavak reforme državnih preduzeća.
„Ono što dolazi“ promenilo je mnogo toga u evropskim društvima. Svi akteri imaju na umu potrebu za pažljivim, racionalnim i opreznim ponašanjem.
U Poljskoj se, na primer, i opozicija generalno više ne ponaša u stilu „brigo moja pređi na drugoga“. Kooperativnost šefova opozicionih stranaka u nekim projektima pohvalio je premijer Tusk rečima „šansu da pobede krizu imaju samo one države koje su u najvažnijim pitanjima za naciju uspele da izgrade mostove između vlade i opozicije”.
A gde smo tu mi? Jedan detalj objašnjava sve. Ministarstva vera i dijaspore, finansija, rada i socijalne politike, PIO fond, Poreska uprava i patrijarh saglasili su se da od 1. januara 2012. godine država plaća pola penzijsko-invalidskog i socijalnog osiguranja za sve sveštenike i službenike tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Odakle bre?
Brkicu ne smetaju ni kradljivi politicari, bi alavi tajkuni, ni ogromno mnogo parazita u drzavnoj sluzbi, nego samo svestenici.