Piše: Tamara Jorgovanović
Pre samo šest meseci delovalo je da je lepo biti Boris Džonson. Obavio je Bregzit kao što je obećao, pre toga je laburistima uzeo drevna uporišta na severu Engleske, prvi u svetu započeo vakcinaciju i imunizovao veći deo odrasle populacije, među prvima je ponovo otvorio zemlju za život, a kao lider “globalne Britanije” bio je i domaćin samita G-7 u Kornvolu i kasnije klimatskog samita u Glazgovu.
Ništa od toga nije teklo glatko, naprotiv, ali uz malo manevrisanja i metodologije sve je prolazilo. Kao u video-igrama, svaka zaobiđena prepreka vodila je na nivo više u premijerovoj karijeri. Iz svih afera koje su tokom dve godine u Dauning stritu pratile njega i njegove saradnike uspevao je da izađe uprljan, ali neoštećen.
Džonson je zbog toga smatran jednim od “teflonskih političara”, onih za koje se ništa ne lepi. Izraz se već decenijama koristi za opisivanje harizmatičnih lidera u demokratskim društvima koji iz iracionalnih razloga uspevaju da izbegnu svaku krivicu. Termin je 1983, dok je pržila jaja, skovala predstavnica u američkom Kongresu Pet Šreder da opiše tadašnjeg predsednika Ronalda Regana.
Onda se Džonsonu dogodila ta jedna zabava previše, a kada se na teflonu pojavi ogrebotina postaje neupotrebljiv.
ZABAVE: Desetak dana pošto je na ITV-ju emitovan snimak Džonsonovog tima koji na lažnoj konferenciji za štampu uvežbava kako će negirati da je u Dauning stritu 10 bila organizovana zabava, u medijima se pojavila fotografija 19 ljudi u bašti premijerove rezidencije koji sede uz vino i picu, bez ikakvog socijalnog distanciranja. Snimak je načinjen 15. maja 2020, kada je na snazi bio strogi lokdaun i nije bilo dozvoljeno okupljanje više od dve osobe iz različitih domaćinstava. Na skupu su bili prisutni Džonson, njegova žena i još 17 ljudi, a tog dana portparol premijera je izjavio da je u bašti održan radni sastanak.
Za Božić te godine, kada je u Britaniji od koronavirusa dnevno umiralo 500 ljudi, a zemlja bila zatvorena, u Dauning stritu 10 održano je nekoliko zabava na kojima su prekršene sve mere koje je ta vlada propisala. O skupovima vladajuće elite u lokdaunu često se pričalo, ali je kabinet uvek negirao da se išta dešava. Džonson je optužen da je vodio kviz u rezidenciji i držao govor na ispraćaju jednog zaposlenog.
Kada se pre manje od mesec dana pojavilo nekoliko tekstova u štampi sa detaljima o zabavama, iz vlade su i dalje tvrdili da je to laž i da nije bilo okupljanja. Sve dok građani najzad nisu mogli svojim očima da se uvere da je zaista bila laž, ali da ih je lagala vlast. Kanal ITV objavio je video-snimak probne konferencije za štampu na kojoj se Džonsonov tim savetnika smeje i uvežbava kako će odgovarati na neprijatna pitanja novinara da li je bilo božićne zabave.
Tom prilikom tadašnja premijerova portparolka Alegra Straton, koja je u međuvremenu u suzama podnela ostavku, kroz smeh pokušava negativno da odgovori na pitanje koje joj postavlja Ed Oldfild, Džonsonov specijalni savetnik, glumeći novinara na pres-konferenciji. “Upravo sam pročitao na Tviteru da je u petak uveče u Dauning stritu bila božićna zabava. Da li je to tačno?”, pitao je Oldfild. Straton je odglumila nevericu što čuje takvu glupost, onda se kao uozbiljila, ali ipak nije uspevala da nađe odgovor. Da li možda da kaže da je bio u pitanju “poslovni sastanak uz sir i vino”? Definitivno nije bilo socijalnog distanciranja”, rekla je kolegama.
Sve se to dešavalo dan pre nego što je Džonson poručio Britancima da na Božić svako treba “da pokaže najveću moguću ličnu odgovornost”.
NESREĆA NE DOLAZI SAMA: Sada se, posle snimka, premijer izvinio građanima i rekao da je bio “zgađen” onim što je video, ali je optužio opoziciju da političari. On je stao u zaštitu svog osoblja, rekavši da su teško i dugo radili kako bi ljudi bili bezbedni, ali poređenje ove razdragane grupice povlašćenih s medicinskim osobljem koje se tog istog dana borilo sa virusom i stotinama žrtava samo ide na štetu vladi. Opozicija je trebalo samo da sedi i gleda.
“Lažu vas i smeju vam se”, ipak su tvitovali laburisti deleći klip.
Vlasti su obećale istragu, ali je čovek koga su postavile da je vodi, sekretar u kabinetu Sajmon Kejs, već podneo ostavku jer je i sam bio umešan u sličnu zabavu. Štampa piše da je Kejs na vreme obavestio nadređene, ali su ga i pored toga postavili.
Džonson bi zbog “partigejta” mogao da plati za sve ono što ga dve godine nije doticalo. Podrška kod građana već mu je rekordno niska, a za sobom vuče i stranku koja trenutno osam odsto zaostaje za laburistima – pravi preokret u odnosu na kraj 2019.
Na videlo počinju da izlaze i optužbe za korupciju, a jedna od njih je i skandal oko renoviranja Džonsonovog stana u Dauning stritu, zbog kojeg je Konzervativna partija platila kaznu od oko 18.000 funti jer nije prijavila donacije date za ovu svrhu.
Istovremeno, torijevci otkazuju poslušnost svom premijeru i očito mu ne veruju jer se protiv njegovog Plana B s predlozima za nove restrikcije zbog širenja omikrona izjasnilo sto konzervativnih poslanika.
Najveći udarac stranci stigao je iz ruralnih predela zapadne Engleske. Na dopunskim izborima u Severnom Šropširu Liberalne demokrate uzele su mesto koje je 200 godina pripadalo torijevcima. Predstavnica liberalnih demokrata dobila je trećinu više glasova od torijevskog protivkandidata, a stranka smatra da je “partigejt” bio uzrok poraza.
“Potpuno razumem frustracije naroda. Čujem šta kažu glasači u Severnom Šropširu”, rekao je Boris Džonson i prihvatio odgovornost za poraz, ali je optužio medije i javnost da su previše fokusirani na “politiku i političare” umesto na “prava pitanja”.
Bivši predsedavajući Donjeg doma Džon Berkau nazvao je Džonsona “serijskim prevarantom” i “ovejanim lažovom”.
PRLJAVE RUKE: Jedna po jedna, u javnosti se ponavljaju sve one priče koje su pratile Džonsonov kabinet.
Nije zaboravljeno da je vlada na početku pandemije reagovala sporo, što je koštalo života preveliki broj ljudi – mnogo je smrti koje je bilo moguće sprečiti – ali i da je veoma brzo reagovala kada je bila reč o zarađivanju. Ministri i drugi torijevci na visokim pozicijama omogućavali su bliskim ljudima unosne ugovore sa državom, najčešće vezane za medicinsku opremu. Određeni krug ljudi bio je privilegovan, a da čak nije bio nimalo stručan. Tako je jedan kafedžija dobio ugovor vredan 40 miliona funti da pravi medicinsku opremu o kojoj apsolutno ništa nije znao.
Gardijan piše da su ministri stvorili VIP stazu za svoje “kontakte”, omogućavajući prijateljima ili partijskim donatorima pozamašne ugovore u raznim sferama vezanim za zdravstvenu zaštitu. List navodi da je najmanje 156 miliona funti novca poreskih obveznika bačeno na opremu, uključujući 50 miliona maski koje uopšte nisu bile upotrebljive za Nacionalnu zdravstvenu službu. Maske su nabavljene preko firme koja je otvorena kapitalom od sto funti, ali je njena prava vrednost bio njen vlasnik – savetnik u vladi i saradnik aktuelne šefice diplomatije Liz Tras, koja je tada bila ministarka za spoljnu trgovinu.
Džonsonu opasnost preti baš iz te i takve stranke, kojoj bi mogao da postane teret. Glasače više ne zanima Bregzit, a sve ostalo što vlada radi ne donosi pozitivne poene. Pretpostavlja se da je do nedavne ostavke ministra za Bregzit Dejvida Frosta, bliskog Džonsonu, došlo pod pritiskom partije da se zauzme popustljiviji pristup u pregovorima sa EU.
Gubitak sigurnog mesta u Severnom Šropširu predstavljalo je za torijevce udar koji je jedan analitičar uporedio sa zemljotresom od 8,5 stepeni po Rihterovoj skali, pa su Džonsonu iz stranke poručili da raščisti štetu ili ide za godinu dana. Ankete pokazuju da laburisti već imaju podršku od 40 odsto, torijevci 32.
“Džonsonovci” tvrde da su to bili samo dopunski izbori i da ih vladajuće stranke često gube, ali u ovom trenutku ne deluje tako, naročito što se svakog dana doda neki novi skandal.
O premijeru danas pozitivan stav ima 24 odsto javnosti, a negativan 51. Za Džonsona je pad popularnosti naročito loša vest jer je njegovu vrednost u stranci uvek predstavljalo to što je privlačan masama. Ne radi se tu više o njemu samom već i o svim budućim zakonima i odlukama. Te zakone građani treba da prihvate, a neće ako ne mogu da veruju onome ko ih donosi.