Neustavno ispravljanje nepravde

Verovatno uvaženi profesor Oliver Antić, savetnik predsednika Republike i predsednik Organizacionog odbora za prenos posmrtnih ostataka Karađorđevića, zna svojim studentima da objasni pravnu razliku između republike i monarhije, ali nisam primetio da se potrudio da objasni građanima Srbije koliko je njihovih para potrošeno na kraljevsku porodicu, prenos zemnih ostataka Karađorđevića i igrano-scensku predstavu na Oplencu. A tu predstavu su, prošlog vikenda, mnogi iskoristili za svoje mini-role: predsednik Republike Nikolić za ulogu pomiritelja nacije, premijer Dačić za ulogu revnosnog poštovaoca tradicije koji je stigao da se pred kamerama i pričesti, ali i nervozni desničari “Naši” koji su iskoristili nešto što je trebalo da bude intimna ceremonija za članove porodice da izvižde državno rukovodstvo.

I tako smo umesto malog porodičnog skupa dobili državnu manifestaciju koja se po starom srpskom običaju pretvorila u cirkus sa potpuno nejasnim ideološkim objašnjenjem čemu državni karakter!? Zašto garda, vojska, policija, zašto državni vrh i sva zvanična obeležja!?

Odnos države Srbije prema Karađorđevićima ne bi trebalo da posmatramo kroz politikantsko pozivanje na „ispravljanje“ neke istorijske nepravde i “ujedinjenje” razjedinjenog srpskog naroda, već isključivo kroz finansijski aspekt tog ispravljanja nepravde. Prema šturim medijskim  napisima o finansijskoj konstrukciji te paradržavne institucije Kraljevskog dvora, “republika” Srbija je bez restitucije Karađorđevićima vratila deo njihove imovine, a od 2004. preuzela je na sebe održavanje kompleksa Belog dvora kroz budžetska sredstva Ministarstva kulture. Preko pola milijarde dinara do sada je odvojeno za potrebe Karađorđevića u Srbiji, od baštovana, do struje i grejanja. Velika je to cena koju plaća jedna republika za apanažu kraljevske porodice.  

A kad podvučemo crtu pod potomke vožda Karađorđa, imamo prestolonaslednika koji ima problem sa jezikom svog časnog pretka, agilnu prestolonaslednicu sa zavidnim rezultatima u humanitarnom radu i, naravno, imamo narod koji ih ne poštuje, nego se sprda s njima i njegovim jezičkim konstrukcijama. A možda smo i mi Srbi zaslužili takvu kraljevsku porodicu, razjedinjenu, zarobljenu u ispraznom formalizmu između sjajne prošlosti i mučne sadašnjosti i nesposobnu da pronađe svoje mesto u aktuelnom političkom i društvenom trenutku.