Kada su se pojavile belosvetske protuve u Srbiji da nam “daju podršku” i “pomažu” nam? Mogu da odredim trenutak kad se prva takva protuva pojavila i pamćenje me dobro služi.
Lik br. 1
Bilo je to negde početkom 90-ih, kada se u Beogradu obreo tobože svetski priznat filozof iz Pariza koji je došao da nas, uprkos čitavom Zapadu i Evropi (tamo su sve nenarodni režimi), podrži u našim opravdanim nastojanjima. Čime, naravno, čini veliku žrtvu i škodi sebi i svojoj karijeri. Elem, lik broj 1 je prvog dana po dolasku u Beograd dobio šarmantnu i seksepilnu prevoditeljicu iz Ministarstva spoljnih poslova da mu prevodi, a po svoj prilici i nadgleda ga – kako se to obično čini. Pali su jedno drugom u naručje, te večeri se ona nije vratila u stan a suprug sa dvoje maloletne dece pao je u očajanje misleći da joj se nešto strašno dogodilo. Dogodila se ljubav, onako kako se tih godina dogodio narod. Danima su njih dvoje šetali po Beogradu, tada nije bilo tabloida da eksploatišu takvu jednu mrsnu priču, samo se u Politici pojavila jedna fotografija gde ih prikazuje kako se nežno drže za ruke dok sede na terasi Ruskog cara. Državni gost na najvišem nivou koji je nastupao na televizijama, u novinama i po skupovima podržavajući Miloševića mogao je sve. Tako se i ponašao, kao bezočna i drska protuva. Lik broj 1 je dobro omrsio brke, ne samo što je preoteo ženu i odveo je u Pariz već je iznadobijao grdne nagrade, silne laureate, otvarao Sajam knjiga, bio prevođen, hvaljen, uzdizan, dobio je, verujem, i grdne pare, a konačno je poslednji put viđen tu negde na početku bombardovanja 1999, kada mu je Republika Srbija kupila neka besna sportska kola koja je usred onog pakla od bombardovanja slupao, a ostao živ.
Lik br. 2
Lik broj 2, u obličju svetski poznatog pisca, pojavio se ovde krajem devedesetih da pruža podršku Miloševiću i njegovima protiv narastajućeg otpora koji se kristalizovao tokom zime 1996/97. i demonstracija za priznavanje pobede opozicije na lokalnim izborima. U njegovom slučaju činilo se da on od tog svog angažovanja samo trpi štetu – što bi automatski značilo da je iskren i nekoristoljubiv. Moram priznati da donekle razumem Lika broj 2. Još uvek hoću da verujem da je sve radio i radi više iz otpora prema establišmentu Zapada, da kao i svaki umetnik nastoji da bude originalan i provokativan – a ne zato što je stvarno prigrlio srpski nacionalizam kao svoju zastavu i što je podržavao Miloševića i njegove. Dugo se činilo da plaća visoku cenu za svoje pišanje uz vetar. Njegov angažman ovde nije naišao na dobar prijem ne samo u našem okruženju već i na Zapadu, počeli su tamo da ga bojkotuju i krpe preko medija. Ali, gle čuda, antisistemski pisac dobija najvišu književnu nagradu koju svet poznaje upravo od onog establišmenta koji je kritikovao i osporavao. Zna se dobro da su decenijama unazad Nobelove nagrade za književnost i za mir sasvim politizovane i da se nepodobnima ne dodeljuju. Dodeljuju se s nekim proračunatim političkim ciljem.
Lik br. 3
Konačno, kao u nekoj spirali koja sve više teži ka dnu, pojavio se skoro, nisam siguran tačno kada, Lik broj 3. Ime mu je isto kao jednog od braće koji su pre sto godina došli iz Mađarske da prema instrukcijama Kominterne i parama Moskve otvore izdavačko preduzeće i šire “novu literaturu”, odn. komunističku, “socijalnu književnost”. (Mislim da je upravo imenjak stradao kao talac već 1941. od nacista, čime je časno okončao život.) Ovaj sadašnji, pitam se čiji li je proizvod, došao je iz omrznutih SAD, tamo je agitovao za Trampa i “Ameriku pre svega”, da bi ovde, okružen gomilom bezmozgovića kojima je inteligencija u obrnutoj srazmeri s količinom nabildovanih mišića – “branio Srpstvo”! Koja li je to kuhinja, koje li su to sve službe umešale prste? (Ako je iz iste porodice kao ona dva brata – onda se oni prevrću u grobu.)