Da li se moglo bolje koristiti vreme, sustizati ga brže – konačni sud daće istorija, ali mislim da je odgovor da. Tokom tih četvrt veka toliko smo rušili sopstveni sistem da je logično pitanje – da li je naš zid bio istinit ili lažan?
Između istine i laži ne bi trebalo da bude problema, jer bi istina morala da pobije laž, ali između istine i laži u našem slučaju mnogo je naslaga predrasuda, mitova, legendi, vanvremenog mišljenja. I to je ono što se najteže menja i istinu drži zarobljenu u zabludama.
Danas nam možda i izgleda da smo uspeli da srušimo zid predrasuda, ali istina je da smo na putu da to uradimo. Upravo zbog toga je naša priča o Evropi važna, jer je ona izgradila civilizacijske, kulturne, ekonomske, političke, ekološke obrasce ponašanja.
Mi još nismo u poziciji da osetimo miris evropske otvorenosti pa se gubimo u detaljima „tačan datum ili ne“, iako će presudna biti – količina rada koju imamo u rukama i spremnost da je ugradimo u taj put. Evropa je, ne treba zaboraviti, putovala, putuje i putovaće i bez nas.
Šta hoću da kažem? Može izgledati prepotentno, ali nije – elita Srbije, donosioci političkih odluka, ali i kulturna i naučna elita, morala bi već danas da govori o našim granicama, o našoj budućnosti, politici dobrosusedskih odnosa…
Kazaću još jasnije: Srbija treba pre svega svojim građanima da kaže šta je naš atar, ali i kosovskim da prizna njihov, ne plačući za teritorijom. Sve ono što je istorijsko, legendarno, mitske priče važne za nacionalni identitet, mogu i treba da se čuvaju u ljudskom mišljenju koje jeste jedino bogatstvo i ono najsvetlije u čoveku.
Srbija je, nažalost, uvek u trci sa vremenom, stalno ima više važnih stvari istovremeno da uradi – sada je budžet, pa rekonstrukcija Vlade, pa… Ne radi se o savetu, već o činjenici, logici koja nalaže da se glavni politički akteri što pre dogovore, ali da svojim izjavama ne proizvode kakofoniju, da prestanu s manirom etiketiranja i puštanja probnih balona.
To zbunjuje građane koje su doveli tu gde jesu i koji ih mogu kazniti ako budu odugovlačili i zaluđivali i sebe i javnost. Vreme je da počnu da veruju biračima, koji pre ili kasnije jasno prepoznaju manipulaciju. Političko pozorište nije primereno suštinskim problemima, a sloboda i odgovornost obavezuju.
Jednostavno, jasno i direktno treba reći da su ključne odluke na političkom stolu – ne samo Evropa i rekonstrukcija, već ekonomski oporavak, budućnost obrazovanja, kulture i nauke… Kockarski rečeno, kad uđeš u igru ne smeš olako da odustaneš. Naš špil je otvoren, karte su bačene i na najboljem putu da budu dobitne. Ako se kao celokupno društvo tome posvetimo, nećemo biti trubači u pustinji duha.