U ove sekvence mogla bi veoma lako da se ugradi priča o ustavu. Pitanje je zašto. Odgovor je veoma jednostavan – kad se nekome ustav ne sviđa ili mu ne odgovara, treba ga menjati! Kada mu se dopada i odgovara, onda se kaže – to je ustavno. Primera je napretek, u poslednje vreme najčešće je kritikovan Briselski sporazum. Položaj Vojvodine je takođe preispitivan i proglašen protivustavnim. Najverovatnije će to biti sa Zakonom o radu i o penzijama, pa o stečaju i privatizaciji. Za ova dva se i pre stupanja na snagu pripremaju inicijative Ustavnom sudu.
Otuda je osnovno pitanje kakav je to ustav kad može da se sviđa i ne sviđa, zavisno od potreba i želja? Rekla bih da sa Ustavom Srbije zaista nešto duboko nije jasno i dobro kad izaziva tolike dileme i kontroverze. Pošto je iza nas 100 dana Vlade Srbije sa desetinama reformskih zakona, koji će najverovatnije pred Ustavni sud iako su svi doneti pozivanjem na Ustav i predstavljeni kao zakoni koji treba da donesu ekonomsku stabilnost i boljitak Srbije. Možda je vreme da vlast počne unutrašnji dijalog koji bi kristalno jasno pokazao šta je u stvari sa Ustavom? Da li je samo nedorečen i nejasan ili anahron? Meni je kao građanki najbliskija ideja da se mora menjati: i usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije pokazaće da je to neophodno. Dakle, glasam za izmene. Srbija mora da postane moderna i demokratska država i da ima ustav koji će je takvom prikazati i drugima u okruženju, ali pre svega svojim građanima.
Samo pre nekoliko dana Demokratska stranka Srbije podsetila je na sporazum sa Srpskom naprednom strankom uoči drugog kruga predsedničkih izbora 2012: DSS se obavezala da će njeni glasači podržati Tomislava Nikolića ako im se garantuje da se Ustav neće menjati. Videće sada, kažu, koliko SNS drži reč. Ne ulazeći u kvalifikaciju šta danas taj sporazum znači, da li se radilo o političkom dogovoru, političkom marketingu ili političkom potezu za jednokratnu upotrebu, DSS jeste tražila garancije za Kosovo i Metohiju, pa gde smo danas sa Kosovom? Mislim da svaki dobronamerni građanin Srbije zna da je dobro što je potpisan Briselski sporazum, koji je taj izborni dogovor DSS-a i SNS-a učinio bespredmetnim.
Budućim analitičarima i pravnim savetnicima koji će raditi u raznim komisijama za izmene Ustava preporučila bih englesko iskustvo – ne treba podsećati da parlamentarizam u toj zemlji živi više vekova. Još je na snazi Povelja usvojena 1215. Magna carta libertatum, ishodište britanske ustavnosti, i danas daje odgovore na suštinska pitanja, pa Englezi smatraju da je ne treba menjati.
Znam, daleko smo mi od Engleza, ali hajde da nešto što drugima traje i što je dobro barem pogledamo, pa ako nešto i uzmemo uverena sam – niko nam neće zameriti. Zameriti možemo samo sami sebi, jer vazda hoćemo da budemo drugačiji i nepobitno ekskluzivni. Čini mi se da je vreme da probudimo uspavanu lepoticu zvanu Ustav Srbije. I da potraje mnogo duže nego aktuelni i prethodni.