Osim toga, imamo mnogo više pretplatnika mobilne telefonije nego stanovnika i devet od deset njih ima pametan telefon. Mnogi čak i nisu svesni da koriste internet jer to vide samo kao svojstvo svog mobilnog telefona.
Kod nas dnevno više ljudi koristi internet nego TV iako se izjednačavaju kada se poredi broj gledalaca TV-a i broj korisnika interneta u nekom dužem periodu – npr. nedelju ili mesec dana. Štampani mediji, s jedne strane, gube kupce i čitaoce svojih štampanih izdanja, ali dobijaju mnogostruko više onih koji prate njihove portale. Prema podacima Gemiusa, ilustracije radi, realnih pratilaca portala je više od 4,7 miliona ljudi u Srbiji, sa dnevnim prosekom iznad 2,5 miliona. Na primer, Blic i Kurir imaju znatno više od tri miliona jedinstvenih korisnika, Nova.rs iznad 2,6 miliona ili Danas više od 2,3 miliona. Poređenja radi, na izbore izlazi manje od 3,7 miliona ljudi poslednjih desetak godina.
Marketing je odavno shvatio ovu promenu, tako da sve veći deo novca za oglašavanje ide ka internetu, i to portalima, ali i društvenim mrežama. Naravno, s mogućnostima su rasle i zloupotrebe i u marketingu i van njega. Svi smo svedoci da nekako „cure“ individualni podaci kad nam telefon pretrpavaju ponude za nešto što smo makar jedanput pomenuli na internetu, mnogo se piše o mogućnostima koje slaba zaštita podataka daje teroristima, a čuvena afera vezana za Kembridž analitiku, koja je koristila fejsbuk profile za političku kampanju, pokazala je svu manipulativnu moć interneta i u političke svrhe.
Danas se kod nas diskutuje o „političkim botovima“, a i za svet i za nas se zna da stranke (a i velike korporacije) imaju čitave organizacije koje zasipaju društvene mreže komentarima. Nema nikakve sumnje da to predstavlja zloupotrebu koja nije zakonom sankcionisana, ali često izostaje i moralna osuda.
Nasuprot zloupotrebama su mogućnosti za široku političku tribinu sa onlajn raspravama i prezentiranjem ideja. Milioni čitalaca najrazličitijih portala, još više korisnika najpopularnijih društvenih mreža, ogroman broj pratilaca Jutjuba i skoro apsolutna penetracija Vibera veliko su „bojno polje“ koje su već zaposeli manipulanti, ali može da postane i ozbiljno tržište politika.
Mnogo je prepreka da to bude kod nas, pa čak i perfektna merenja šta se prati na portalima favorizuju banalnosti kao što su vesti o „rijaliti-zvezdama“. Od veštine i dobrih namera političkih elita zavisi kada će i u kojoj meri zavladati tim kanalom komuniciranja i napustiti botove, anonimne prostake koji su zaposeli društvene mreže.
Ako nađu prolaz do građana kanalima koje im nudi savremena tehnologija, idemo u budućnost bez uobičajeno velikog kašnjenja i s povećanom odgovornošću i koncentracijom političara na teme i širi kontekst politika koje predlažu. Prostakluk i vređanje kakvo sada viđamo pred tim svakako mora da ustukne.