Promena u prevodu znači reformu i lepa je reč, ako se veruje da će biti bolje, jer teško je zamisliti da neko želi promenu na gore. Promena je u našem društvu bilo u poslednjih 30-ak godina previše: od sistema, preko režima i ideologije, do granica. Mali je prostor u ovom tekstu da bih argumentovala očigledno – da je bilo neoprostivih i dalekosežnih grešaka, ali mislim da nam je svima jasno zašto se baš i ne obradujemo kada se najave neke nove Promene, sa velikim P.
Danas su pred nama promene ekonomske politike, za koje je lako složiti se da su neophodne, ali, očigledno, ne tako lako da su baš te koje su lansirane i najbolji izbor i uvod u suštinske reforme, odnosne PROMENE sa svih 7 velikih slova.
U kriznim vremenima nema tog trenutka koji je dobar za paket mera koji podrazumeva i snižavanje plata državnih zaposlenika i penzionera. Nije ni kod nas najbolji momenat kada se sagledaju sve moguće socijalne i političke posledice. Ove mere moraju imati kao posledicu siromašenje i povećanje broja onih koji za sebe kažu da žive u bedi…
No, bolna je istina je da se ovakva ili nekakva drugačija upakovana štednja mora provesti ako ne želimo da upropastimo državu i život. Ne samo svoju blisku budućnost, nego i generacije koje dolaze. I druga važna istina je da ova Vlada ima političku snagu da sprovede i bolne reforme. I, još nešto, građani nisu i ne mogu biti krivi za to što mora da se steže kaiš, ni za to što nisu presrećni sa idejom o stezanju kaiša. Politički interesi su bili ti koji su sprečili npr. ekonomske reforme započete davne 1989. godine za vreme Ante Markovića. Politički interesi bili su ti koji su učinili devedesete godine rušilačkim po sve nas ovde i to u svakom pogledu. Političi interesi su bili ti koje su kupovinu socijalnog mira pretpostavili ekonomskim interesima zemlje na iole duži rok.
Ne smeju nas ponovo politički interesi odvesti u odustajanje ni od mera, ni od kritika mera. I da konačno političke interese pobede državni interesi.