(Tema broja: Dobrota i solidarnost)
Primera radi u 2019. Vebster je izabrao reč “oni” i time otvorio mogućnost da se naveliko piše o ljudskoj ravnopravnosti, rodnoj i polnoj. Za Oksford je bila ključna sintagma “klimatske promene”, brojni tekstovi napisani su o ugroženosti i odgovornosti svetskih vlada i političkih elita za planetu. Naravno, razotkrivene su namere i mutne radnje velikih sila i pojedinaca da zbog materijalnih i sitnih ličnih interesa doprinose ugrožavanju planete. Rečnik Kolins je izabrao “lažne vesti” (fake news). O tome je napisano hiljade tekstova, kolumni, članaka s pitanjem gde nas brojnost lažnih vest vodi i koliko one utiču da se građani/građanke osećaju nemoćnim, ne veruju društvima u kojima žive i imaju osećanje da ne mogu da utiču i deluju na društvene promene. Rečnik Kembridž izabrao je u 2019. reč “nomofobija”, u prevodu, bavili su se strahom ljudi da ne ostanu bez telefonskih aparata. Ne treba prevoditi koliko smo postali zavisni od telefona, interneta i svega što donosi moderna tehnologija.
Na kraju 2020. pojedini rečnici već su saopštili šta je reč godine. Rečnik Vebster je izabrao reč “pandemija”, s napomenom da je reč o posledicama covida-19 u najširem smislu. Rečnik Oksford je za 2020. izabrao “ koronavirus” sa svim posledicama koje je doneo. Rečnik Kembridž još nije izašao sa svojom reči, ali može se pretpostaviti da će biti vezana za pandemiju covida-19 i sve specifične pojmove kojima smo u ovoj godini bili svedoci. Možda će izabrati specifičan ugao i baviti se svim psihološkim i psihičkim problemima koje je korona donela građanima, frustracije, strahove, anksioznosti… Rečnik Kolins izabrao je reč “lockdown”, što znači potpuno zatvaranje, s pitanjima kako se koja zemlja zatvarala i koliko je to bilo efikasno.
Nesporno da je pandemija obeležila 2020. i da je globalna covid-19 bolest odredila i globalno ponašanje svih.
Novi magazin se u svojoj temi broja odlučio da se zapita koja će to reč da obeleži 2021? U protekloj godini pisali smo o tome kako se Srbija snalazila u pandemiji, analizirali kako se ponašala država i političke elite, ali smo pisali i o tome kako se u drugim zemljama borilo s pandemijom, u Kanadi, Rusiji, Maleziji, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Južnoj Koreji, Japanu… Upravo zbog toga ne pravimo zbirni tekst o pandemiji, nas u ovom broju zanima hoće li možda globalno koronavirus na kraju 2021. biti zamenjen nekim drugim globalnim virusom, na primer virusom dobrote. Možda će se ispostaviti da nismo u pravu, ali smo uvereni da se globalni koronavirus mora zameniti virusom dobrote, solidarnosti, humanosti ako hoćemo da razmišljamo o našoj civilizaciji, njenom očuvanju i napretku. Možda će na kraju 2021. reč koja će je obeležiti biti “vakcina”, ali ako i tako bude, moraće se govoriti, na primer, o “globalnom optimizmu”, odnosno spremnosti vlada i farmaceutskih industrija da brzo i efikasno rade na vakcini zarad očuvanja čovečanstva.
U Srbiji su u protekloj godini brojne nevladine organizacije pokazale zadivljujuću sposobnost da pomognu najugroženijima, siromašnima, beskućnicima, deci s posebnim potrebama, Romima. Brojni su takođe primeri pojedinaca koji su svojom velikodušnošću pomogli ugroženima, bolnicama… Svi oni pokazali su visok stepen empatije, dobrote, bili su individualno i kolektivno odgovorni. Država je pomagala zdravstvenom sistemu, spasavala mala i srednja preduzeća, za nju je bilo mnogo, a primaocima te pomoći malo.
Pred vama su mišljenja psihologa, psihijatara, sociologa, istoričara, filozofa… koji svako iz svog ugla govore o dobroti, solidarnosti, humanosti, hrabrosti. Poznata izreka kaže da je hrabrost preduslov svake ljudske vrline. Dakle, dobro nije “iluzija zla”. Verujemo da će takav jedan virus dobrote obeležiti 2021. jer svedočimo nasušnoj potrebi da brinemo i spasemo društva ako razmišljamo iz sadašnjosti, a ona jeste obeležena pošašću koronavirusa, i pogledamo u sutra, u budućnost. Moramo verovati u čoveka i njegovu sposobnost da deluje, radi i da se pobuni.