Ratne slike me rastužuju, a užasava me činjenica da se ratovima rešavaju sporovi. Novi magazin Ukrajini posvećuje veliku pažnju u ovom broju, pa se uvodnik neće baviti njome.
Naše lokalne mogućnosti su veoma male da se te krize zaustave i reše, tako da možemo samo da kritikujemo ili podržavamo mere koje vlast lansira kako prema Ukrajini tako i prema Rusiji, ali smo svesni da se za globalnu krizu neće naći rešenje u Srbiji. Istovremeno smo na mesec dana pred parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore. Rezultati ne mogu izroditi globalne efekte, ali se nas i te kako tiču. Slušajući vesti i glasine nazirem da su i vlast i opozicija najnespokojniji oko Beograda, gde se najpre naziru šanse opozicije, koja potpisuje razne sporazume o zajedničkom delovanju i koja pokazuje mnogo više nesloge nego vladajuća koalicija.
Ono što u tom predizbornom galimatijasu u kakofoniji meni upada u oči jeste da se za izbore spremaju brojne nacionalističke, često ksenofobične, proruske i veoma konzervativne grupacije. To se vidi i iz prisustva u medijima, ali i iz veoma velikog i merljivog prisustva na društvenima mrežama. Sudeći prema istraživanjima, većina njih uopšte neće ili će teško moći da preskoči smanjeni izborni prag. Neki će svakako i uspeti da dobiju više od tri odsto. No, ako ih bude koliko se najavljuje, neće biti iznenađenje da zajedno dobiju naklonost npr. svakog osmog birača.
To su procenti koju konzervativna krajnja desnica osvaja u mnogim zemljama. Međutim, kada se pogledaju vrednosti za koje se vezuje biračko telo Srbije, kao što su velika naklonost Rusiji, isticanje Putina kao modela vođe kakvog želimo, nepoverenje u EU (uprkos spremnosti da se glasa za učlanjenje), odnos prema institucijama koji zavisi od popularnosti vođe te institucije, stavovi o npr. Kosovu, vojsci, crkvi… birača i vlasti i opozicije, nazirem poražavajući odnos broja onih bi lako podržali autoritarni model manje ili više nacionalnog ili nacionalističkog konzervativizma, s nespremnošću da se suoče s kreativnijim rešenjem krize i modernijim vođenjem društva i države
Poznato je da ceo svet klizi udesno i da su mnoge socijaldemokratije uzdrmane, ali mi smo iz naizgled duhovitog “kontra desno” uputstva za skretanje levo, došlo do toga da imamo više “kontra levo” birača nego što privlače partije koje zvanično zastupaju te ideje. To je moguće zato što stožerna partija vlasti izuzetno lako komunicira s takvim biračima – u svom “catch all” maniru. Povrh toga, i deklarativno pro leve opcije i iz vlasti i iz opozicije stavovima su veoma prihvatljive toj konzervativnoj većini, ne ostavljajući mnogo prostora da svojim radom promene stavove birača već se u borbi za glasove prilagođavaju njihovim stavovima.
Znamo da država može imati dobre ekonomske rezultate uz ksenofobiju i autoritarnost, ali ne verujem u ozbiljniji napredak društva bez učešća socijaldemokratske grupacije stranaka, makar za početak samo u parlamentu.