Nedelju je obeležio odlazak THE GREAT Đorđa Balaševića – našeg Đoleta. Čoveka koji je u sebi nosio neupitnu vrednosnu matricu – i koji je godinama postavljao vrednosne orijentire generacijama koje su ga slušale. Tuga koja je blesnula po državama nastalim surovim rastakanjem Jugoslavije pokazala je da pogled preko plotova novih granica ne mora biti s napunjenom puškom u ruci i predrasudama u glavi – zajednička tuga je mnogo vrednija od svih tih pušaka i predrasuda jer iza nje postoji i zajednička ljubav, i zajedničko poštovanje. Čovek koji je obeležio jednu epohu iako nije postao ni akademik ni nosilac odlikovanja otišao je, ali je ostavio mnogo više od tih znamenja – a spontana okupljanja, naslovne stranice i specijalne emisije po gradovima i medijima Balkana nedvosmisleno su pokazale i njegov značaj i značaj njegovog dela, koje ostaje kao svetionik za orijentaciju u burama.
Važan događaj, koji se desio samo dan ranije – izbor patrijarha SPC –ostao je nekako u senci. Nasuprot danima koji su prethodili izboru, kada je kao retko kada proces izbora medijski bio pomno praćen, sa mnoštvom politički motivisanih analiza, sa mnoštvom u najmanju ruku sumnjivih spekulacija o pozadinama i okolnostima izbora; kao da su ljubitelji teorija zavera bili zasićeni ili konačno zbunjeni poreklom koronavirusa, pa su im sveže zavereničke teorije izgleda baš prijale. Vladika Porfirije izabran je – ali bar zasad novi patrijarh nije dobio priliku da odgovori ili se bar osvrne na spekulacije oko biranja patrijarha, odnosno nije stigao da se predstavi u novoj ulozi jer su se medijima nametnule nove teme. Naša crkva, institucija koja traje i istrajava i koja jeste jedan od vrednosnih orijentira čitave nacije, dobila je poglavara – patrijarha kome su mnogi presuđivali i pre nego što je išta uradio kao poglavar.
Treća hit vest osme ovogodišnje nedelje je i fantastičan uspeh Novaka Đokovića. I on je deo bisernog niza ljudi, kao što je Balašević, čije dobre tragove ne mogu da pometu čak ni naši mediji i naša politika. Borbeno, oslanjajući se samo na sopstveni talenat i rad, bez ijedne loše reči o svojim protivnicima – naprotiv, učinio nas je ponovo ponosnim samo zato što smo sunarodnici i što možemo da kažemo naš Novak – najbolji na svetu! Naslovne strane i treba da mu slede zbog svega što čini. Dobio je samo ćoškove naslovnica sticajem tužnih i nesrećnih okolnosti.
Osma nedelja 2021. je nedelja naših novih istorijskih datuma, nedelja tuge, nade i ponosa. Naš patrijarh i naš Novak će obeležavati nove datume koji mogu postati istorijski, naš Đole će i dalje oplemenjivati i nas stare, i srednje, i nove generacije koje tek dolaze jer to što je uradio čini ga besmrtnim i ne prolazi.